Nišlijka otkrila Japancima ajvar

Seme je dobila od iskusnog povrtara iz okoline Aleksinca sa kojim se konsultovala i oko sadnje, uzgoja i branja. Paprika je preživela i pakleno leto i poplave, a ajvar se dopao deci iako je bio blago ljut.

Jelena se iz Niša odselila u Japan pre dve godine, a 2018. je počela da predaje engleski jezik u školi koja je i za osnovce i niža srednja, a nalazi se u gradu Hofu, u mestu Tanomiju. U bašti oko zgrade uzgaja se voće i povrće o kojima se najviše brinu deca jer je to, objašnjava Jelena, dobra prilika da nauče kako sami da proizvode hranu.

Iako kaže da voli japansku hranu, objašnjava da je bila frustrirana jer nije mogla uvek da spremi jela na koja je navikla, jer je vrlo teško, pa i nemoguće, pronaći namirnice. Kaže da se japansko voće i povrće dosta razlikuje od srpskog i da generalno koriste drugačije namirnice.

Većina domaćinstava ima male „tost rerne“ u kojima ne mogu da se spremaju jela. Ali meni lično je najviše nedostajala srpska paprika koja je barem na jugoistoku Srbije nešto kao „staple food“ ili deo standardne ishrane i dosta se koristi. U Japanu uglavnom koriste „babure“ ili japanske male paprike tanke kože koje beru dok su još zelene pa imaju pomalo gorak ukus – priča Jelena.

Pomislila je da bašta može da se iskoristi i za srpske proizvode i predložila da zasade nešto čega nema u Japanu i to uvrste u program školskog projekta „Global Communication“. Tako je iz nostalgije došla na ideju da to bude baš srpska „kurtovka“. NJena ideja je divno prihvaćena, ističe, a kada je na početku prošle školske godine posetila Niš, nabavila je i seme.

Stupila sam u kontakt sa prijateljicom od čijih roditelja smo porodično kupovali paprike za spremanje ajvara svake godine kako bih nabavila seme. Po povratku u Japan, seme smo poslali na Institut agrikulture u grad Šimonoseki i nakon dva dana ga dobili natrag sa sertifikatom da je sigurno za korišćenje – priseća se Mladenovićeva.

Živorad Rajković već godinama sadi ovo povrće u „paprikarskom kraju“, Vukašinovcu kraj Aleksinca i kaže da je bio počastvovan što će njegovo seme stići do Japana. Posebno je bio ponosan što je ocenjeno kao izuzetno zdravo, a ima savet i kako da svako izabere ono najbolje iz svake paprike.

Mi kad ostavljamo seme, peremo ga i ono koje je teško padne na dno, ono koje je lako je neupotrebljivo i bude na površini vode – kaže Rajković.

Paprika preživela tropske temperature

Nakon što su zasadili papriku, počeli su da je navodnjavaju, a Jelena ističe da su sve te faze prošli u konsultaciji sa čika Žikom, koji im je dosta pomogao savetima za odgoj.

Posebno je bilo zanimljivo odgajati papriku za ajvar u specifičnim klimatskim uslovima. Ipak, „kurtovka“ je uspela, a sve zahvaljujući kvalitetnom semenu.

Klima u Japanu se dosta razlikuje od one u Srbiji, posebno po pitanju visokog procenta vlage i letnje kišne sezone koja kod nas ne postoji. Ali seme koje smo dobili je zaista bilo visokog kvaliteta da su biljke uz veliki trud svih u školi uspele da prežive pakleno leto pa i poplave koje su zadesile Japan 2018. – ističe Jelena.

Jelena kaže da nije imala iskustva sa gajenjem paprike, ali su joj upomoć priskočili i lokalni farmeri koji su seme zasadili u svojim povrtnjacima. Paprike iz školske bašte i one koje su dobili na poklon od farmera iskoristili su za čas pravljenja ajvara. Nišlijka je ovaj srpski specijalitet iskoristila da Japance upozna sa srpskom kulturom.

Kad je došlo do degustacije, sačekalo nas je iznenađenje jer je ajvar iako vrlo ukusan ispao malo ljut. Kasnije sam saznala da velika vrućina može da promeni sastav paprike i da plod dobije ljut ukus. S obzirom na vreli talas koji je dugo trajao tog leta ova omaška je imala smisla. Ipak, deca nisu odbijala drugo pa ni treće parče krekera sa namazom od ajvara kako smo odlučili da poslužimo ovo jelo. Ajvar je inače među njima dobio i nadimak „džem od paprike“ iako se pre kuvanja nikome nije dopao izgled sadržaja teglice koju smo kupili u gradskoj suvenirnici – priča Jelena.

Živorad, koji je pomagao u odgajanju paprike hiljadama kilometara daleko, dobio je i poklon od mališana koji su učestvovali u ovom procesu.

Svako dete je uzelo po jednu papriku tu crvenu „kurtovku“ svežu i nacrtalo je svako kako vidi tu papriku. Na poleđini su napisali „Thank you, Živorad“ i potpisali se. NJih je devet u odeljenju, svako od njih posebno je to nacrtao, uz potpis i na japanskom. Onda su se zajedno slikali sa paprikom i čestitkom, ćerka mi je to uramila i donela, ganut sam bio time – priča Rajković.

U planu i festival ajvara u Tonomiju

Nišlijka kaže da joj je tokom ovog procesa bila jako zabavna reakcija farmera, koji su hteli da im poklone sav rod „kurtovke“, jer nisu znali šta sa njom da rade.

Crvena paprika se u japanskoj kuhinji ne koristi i nema jela koja se od nje prave. U projekat su ušli iz radoznalosti i izazova da probaju da odgoje sortu povrća sa kojom ranije nisu imali iskustva – dodaje Jelena.

Iako je projekat u školi završen, nastavlja se u Tanomiju, gde je jedan od lokalnih farmera ove godine zasadio veću baštu pod staklenikom. Plan je da uz pomoć Opštine grada Hofu organizuju i godišnji festival ajvara u ovom mestu.

Ovo mesto je inače vrlo malo i poznato je po plaži kraj Seto mora i radionicama u kojima se uči „aizome“, tradicionalna veština bojenja materijala plavom indigo bojom prirodno dobijenom od indigo biljke. Stanovnici ovog mesta se uvek trude da nađu nove načine da privuku posetioce, a ideja koju imamo je jedan od njih – ističe Mladenovićeva.

Reči hvale ima i za japanske farmere koji su vrlo kreativni i trude se da dobiju najbolji mogući kvalitet i ne plaše se da eksperimentišu. Tako ona na pijaci često nalazi njihove proizvode koji ne postoje nigde do u Japanu, jer im je originalnost jako važno, kao i prezentacija proizvoda, kojom ukazuju dosta poštovanja i proizvodu i kupcu.