Ništa od zime

I taman kada sam pomislio kako ove zime neće ni biti zime u Kanadi desi se sledeće. Sednem u auto prošlog vikenda i krenem da upalim motor (šibicom!!) kad ono uvati tek posle trećeg obrtaja. Pogledam na sat (onaj u autu, a ne onaj na ruci) i vidim da je napolju -14 celzijusa.
Dakle zahladilo – pomislim, i zaključim da je zima ipak stigla. Odvezem se kući, pojačam grejanje sa 26 na 28 stepeni da mi se filadendroni ne smrznu i odem na spavanje u gaćama i majici kratkih rukava (malo sutra ćeš bajo da spavaš gologuz na ovoj polarnoj zimi).
Ujutro ustanem iz kreveta i navučem papuče (nema više švrćkanja bosonog po kući, pozdravi se sa tim do proleća!). Sednem tako u papučama (i gaćama i majici) za kompjuter da pročitam vesti uz jutarnju kaficu (u mom slučaju čaj, ali da ne tupim sada o tome…) kad ono tamo piše da je -20 celzijusa napolju. Sasvim solidno, ako se kloniš vetra, jer windchill je -30 stepeni, a to već može da bude malo neugodno ako živiš u šatoru (i ako si ga postavio na vetrometinu).
I tako, spremimo decu za školu i obučemo ih toplije da se ne smrznu kada ih učitelji puste napolje na velikom odmoru da se zabavljaju praveći igloe ili sabijajući se u grupe kako bi bar oni u sredini preživeli. Pa i učitelji su ljudi, treba i oni da popiju svoju kaficu na miru (ili čaj, dabome).
A oni tamo Amerikanci preko reke u Detroitu pozatvarali svoje škole i proglasili vremensku nepogodu. Kakve sise, nisu imali muda da sačekaju da temperatura padne na bar minus pedeset. Onda ajde i nekako da im progledamo kroz prste. Mi se ovde ne palimo na te fazone, nismo mi jajare.
Eto, danas je ugrejalo žešće, skočila živa na -10. E, baš mi je to merak, dosadile mi rukavice, u njima mi se znoje ruke. Još malo pa gotova zima. Miris proleća se već oseća u vazduhu, samo što nije ruknulo. Video sam i prve ptičice (komšija ima mnogo lepe papagaje).
Ma idi čoveče, sve te priče o ljutoj zimi u Kanadi… to su priče za malu decu! Pišite, nemoj da ste Amerikanci. Puno vas voli Cune.