Nizak pritisak: Uzrok, posledice i lečenje

Nizak pritisak se češće javlja tokom leta.

Vrednosti krvnog pritiska mogu varirati zavisno od aktivnosti, starosti, lekova i zdravstvenog stanja. Pitanje koliko nizak krvni pritisak treba da bude da bi se smatralo dugotrajnim stanjem ili bolešću (hronična hipotenzija sa simptomima i/ili smanjenjem kvaliteta života) je i dalje otvoreno, piše Stetoskop.info.

Nizak pritisak – podela i uzroci

Hipotenzija se definiše kao krvni pritisak manji od 100/60 mmHg, meren više puta u ambulantnim uslovima, uz postojanje simptoma kao što su umor, poremećaj sna, vrtoglavica, omaglice, nesvestica, anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje, i bez prisustva drugih bolesti.

Postoje dve glavne vrste hipotenzije:

Primarna (idiopatska) hipotenzija: Trajno nizak krvni pritisak bez jasnog uzroka. Osim naslednih faktora, istraživanja pokazuju da na krvni pritisak utiču geografsko područje, ishrana (posebno unos soli), telesna masa, vežbanje i stres.

Sekundarna hipotenzija: Uzrokovana različitim bolestima, stanjima i lekovima. Može nastati zbog krvarenja, infekcija, dehidratacije, srčanih bolesti (infarkt, aritmije), adrenalne insuficijencije, trudnoće, produženog odmora u krevetu, trovanja, toksičnog šok sindroma, alergijskih reakcija, anafilaksije, moždanog udara, šoka, pada pritiska nakon obavljanja nužde, straha, Parkinsonove bolesti, neuropatije, hemodijalize, opekotina, uznapredovalog dijabetesa, oštećenja kičmene moždine.

Lekovi koji mogu uzrokovati hipotenziju uključuju antihipertenzive, diuretike, antagoniste kalcijuma, beta blokatore, antidepresive, narkotične analgetike i alkohol.

Klinička slika

Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog problema, jer se telo često prilagodi i simptomi su odsutni. Problem nastaje kod naglog pada pritiska, kada mozak i drugi vitalni organi ostanu bez dovoljnog dotoka krvi, što može dovesti do vrtoglavice, omaglica, slabosti, poremećaja vida i kratkotrajne nesvestice (sinkope).

Vrste hipotenzije

Ortostatska (posturalna) hipotenzija: Nagli pad pritiska nakon ustajanja. Ako je uzrokovana bolestima, stanjima ili lekovima, naziva se sekundarna ortostatska hipotenzija. Idiopatska ortostatska hipotenzija postoji kada nije moguće utvrditi uzrok.

Postprandijalna hipotenzija: Javlja se kod određenih osoba neposredno nakon jela, češće kod starijih osoba, osoba sa povišenim krvnim pritiskom i onih sa poremećajima autonomnog nervnog sistema. Osobe sa ovim stanjem ne smeju uzimati antihipertenzive pre jela i trebaju prileći nakon jela.

Dijagnoza

Prvo je potrebno utvrditi da li je hipotenzija primarna ili sekundarna, odnosno isključiti bolesti, stanja ili lekove koji uzrokuju sekundarnu hipotenziju. Potrebno je više puta izmeriti krvni pritisak i frekvencu srca u ležećem, sedećem i stojećem položaju. Laboratorijska testiranja treba ograničiti na glukozu, kompletnu krvnu sliku i funkciju bubrega. Preporučljivo je obaviti praćenje krvnog pritiska tokom svakodnevnih aktivnosti, odnosno 24-satno merenje.

Lečenje

Lečenje je usmereno na olakšanje simptoma i nije potrebno ako nizak krvni pritisak ne uzrokuje simptome niti smanjuje kvalitet života. Mere lečenja uključuju:

Povećanje unosa soli u ishrani
Postupno ustajanje iz kreveta
Povećanje telesne aktivnosti
Kofein

Ako ove mere ne donesu zadovoljavajuće rezultate, preporučuju se lekovi poput dihidroergotamina, etilefrina, ameziniuma, ili mineralokortikoida. Lečenje sekundarne hipotenzije zavisi od uzroka.