Zbog impresivne kolekcije koja sadrži više od dva miliona eksponata od antike do moderne umetnosti i lavirinta izložbenih prostora, najveći muzej umetnosti u SAD njujorški Muzej umetnosti Metropoliten podsetio me je na Luvr.
Ovaj drugi najposećeniji umetnički muzej na svetu, zvanično otvoren 1872, a od 1880. smešten u Central Parku, u kolekciji poseduje dela: El Greka, Goje, Manea, Monea, Van Goga, Sezana, Gogena, Pikasa, Matisa, Kandinskog, Rotka, Poloka, Vorhola kao i umetnica poput Luiz Buržoa i Džordžije O’Kif.
Zbog opasnosti od zaraze korona virusom, Met je prvi veliki njujorški muzej koji je marta 2020. prestao sa radom. No, sada je ponovo otvoren za javnost, ali se ulaznice kupuju unapred i za tačno određeno vreme i obavezno je nošenje zaštitnih maski.
Cenu od 25 dolara plaćaju oni koji nemaju prijavljeno boravište u Njujorku, ali postoje povlašćene kategorije posetilaca, poput dece do 12 godina s pravom na besplatan ulaz ili umanjenu cenu karte.
Iako je reč o jednom od najposećenijih i najslavnijih muzeja na svetu, predusretljivost prema novinarima i istraživačima, koju sam doživela, pravi je primer profesionalizma.
Činjenica je da je mali broj žena umetnica zastupljen u stalnoj postavci Meta, no umetnost žena prikazuje se zahvaljujući izložbama savremene umetnosti.
To je slučaj i sa aktuelnom retrospektivnom izložbom američke umetnice Alis Nil (Alice Neel, 1900-1984), koja je trajala od 22. marta do 1. avgusta.
O njenom značaju svedoči i tekst objavljen u vodećem njujorškom časopisu Njujork tajms pod naslovom: „Vreme je da Alis Nil dobije svoje mesto u Panteonu!“, budući da je izložba u Metu neupitan prilog valorizaciji umetničkog dela.
Retrospektiva „feminističke ikone“, „hroničarke Njujorka“, „radikalno realistične slikarke svega ljudskog“, čiji je život obeležen boravkom u psihijatrijskim ustanovama, pokušajem samoubistva i toksičkim ljubavnim vezama – jedan od njenih ljubavnika je spalio više od 200 njenih crteža i 60 slika, ima naziv „Alis Nil: Ljudi na prvom mestu“.
Postavkom je obuhvaćeno više od 100 slika, crteža i akvarela, nastalih između 1920. i 984. godine.
Među njima su posebnu znatiželju izazvali aktovi trudnih žena, figure i portreti njenih prijatelja, homoseksualaca i umetnika među kojima je i ranjeni Endi Vorhol nakon što je na njega u „Fabrici“ pucala Valeri Solanas, potom feministička istoričarka umetnosti Linda Noklin poznata po eseju iz 1971. „Zašto nije bilo velikih umetnica?“ kao i slika na kojoj je Alis Nil, u osamdesetoj godini života, potpuno naga, sa slikarskom četkicom u ruci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
