Njujork tajms – 36 sati u Beogradu

Autor teksta se pita da li je Beograd sledeći Berlin. “Kamenit sivi grad sa trošnim tramvajima i nerafiniranim šarmom, prestonica Srbije ponekad izgleda kao neka istočnoevropska rođaka ove nemačke metropole. Dodajte tome scenu beogradskih kafića, talentovane mlade dizajnere, nekadašnje industrijske distrikte u procvatu, kuhinju koja obiluje kobasicama i razuzdani noćni život – od barova sa didžejevima preko splavova do noćnih klubova koje rade u svako doba – i ovo poređenje postaje još uverljivije. Iako mu, možda, manjka kulturnih institucija svetske klase, koje ima Berlin, Beograd, na ušću reka Save i Dunava, nudi svoj posebni šarm, sa istorijskim distriktima iz priča i uzvišenim tvrđavama i parkovima. Štaviše, u ovaj centar slovenske opuštenosti sada je još lakše stići – direktne letove iz Severne Amerike, preko Njujorka, pokrenula je u junu Er Srbija”, ističe Šervud, koji je u Beogradu boravio od petka do nedelje. Slede njegove impresije.

Petak

1. Plavi Dunav, 16h

Kalemegdanski part jeste mesto rođenja Beograda. Zauzimajući najveći deo ispupčenja na kojem se sreću Dunav i Sava, ovo zeleno proširenje pre nekoliko hiljada godina naseljavali su Kelti i ono nosi tragove mnogih potonjih naroda i imperija. Za razgledanje i istoriju, uđite u severni deo Knez Mihailove i pogledajte na levo. Duž polja koje se pruža u smeru kazaljke, sa kamenih utvrđenja puca pogled na Savu i splavove koje “žive” noću – naročito na Hot Mess (koji ima sopstveni bazen) i na 20/44 (retro klub sa elektronskom muzikom), a zatim staza vodi u staru tvrđavu, koja je uglavnom izgrađena u 18. veku. Na terenu obraslom travom nalaze se Rimski bunar, austrijska sahat-kula iz 18. veka, Otomanski mauzolej, slovensko zdanje iz 19.veka napola izgrađeno od drveta i vojni muzej okružen starim tenkovima i topovima – gotovo cela retrospektiva prošlosti Srbije.

2. Umetnost i trgovina, 18 sati

Sve što želite da kupite prodaje se u Knez Mihailovoj. Oivičena knjižarama, suvenirnicama, prodavnicama odeće i novinskim kioscima, ova pešačka zona u kojoj vlada gužva, takođe je mesto okupljanja umetnika amatera, uličnih muzičara i onog tipa koji pravi ogromne mehure od sapunice. Pogledajte i na gore, takođe, jer fasade brojnih građevina iz 19. i ranog 20. veka predstavljaju udžbenički primer arhitektonskih stilova, uključujući neoklasicizam, neorenesansu i romantizam. Zgrada u stilu secesije na broju 42 izgrađena 1920-ih kao banka pre nekoliko godina je pretvorena u Cepter muzej, gde se nalaze dela iz 20.veka i savremene umetnosti. Izmučene muške figure na platnima Vladimira Veličkovića predstavljaju njegov omaž Fransisu Bejkonu, dok iskrivljene perspektive i uglovi na crtežima Dragane Stanačev izazivaju vrtoglavicu. Abstraktnih stilova takođe ima u izobilju, od uznemirujućih koloritnih mrlja na slikama Slobodana Trajkovića do gustih, zemljanih slojeva na delima Vere Božičković Popović iz 1960-ih i 1970-ih.

3. Kombinacija fabrike i farme, 21 sat

Baka bi bila ponosna. Beogradske restorandžije mlađe generacije gospodare balkanskom kuhinjom svojih prethodnika, pridodajući joj sastojke i majstoriju iz 21. veka. Uzmimo za primer Ambar, jedan od mnogih šik restoraana u Beton hali na reci Savi. U enterijeru i eksterijeru ovog otmenog industrijskog prostora – sa primesama stare škole poput zidova napola prekrivenim lajsnama i drvene tavanice – mladi profesionalci se prepuštaju predklupskim večerama koje mogu da startuju sa kajmakom (mekim puterastim sirom) začinjenim lešnikom i pečurkama; šljivama obmotanim slaninom iz centralne Srbije ili pečenom jagnjetinom sa ražnja sa susamom i plavim patlidžanom. Dok grilovano meso zadovoljava tradicionaliste, glavna jela poput hrskave i slane patke sa salatom od cvekle i graškom nose prizvuk savremenosti. Balkanska vina, uključujući crveni “prokupac” dobro ide uz sve. Večera sa tri jela za dvoje, bez pića košta oko 4.500 dinara.

4. Pod mostom, 23 sata

Preko dana preuređeni kvart Savamala pod Brankovim mostom mami svojim umetničkim galerijama, savremenim berbernicama i kulturnim centrima poput Mikser House-a, nekadašnjeg industrijskog prostora sa proizvodima srpskih dizajnera. Ukoliko dođete uveče, očekuju vas barovi poput Ben Akibe – krcati, crveni boemski bar obasjan svećama, sa starim nameštajem i listom pića koja obuhvata sve od bruklin lagera (480 dinara) do Tetka-Bosiljke (absint, liker od jabuke, pasoa liker, bosiljak i sok od jabuke – 550 dinara). Deli 57 je malo, minimalistički opremljeno mesto gde se prodaju đevreci, sendviči i burgeri, a tokom noći postaje mesto za igranje uz muziku didžeja. Srpska piva uključuju začinjeno Supernova koje proizvodi Kabinet (390 dinara).

Subota

5. Kafe tura, 10 sati

Kofein je gorivo Beograda, a najsavremenije kafeterije pojavile su se na Dorćolu. Zasednite u Aviator čiji stil oponaša prirodu – biljke u saksijama, kotarice voća, drečavo zeleno rastinje – i istražite široki meni kafea, koji uključuje “aeropress, “chemex”, “moku”… Pržionica D59B je manje mesto gde se prži kafa i služe late (200 dinara), espreso martiniji (390 dinara) i ostalo, u prostoriji od grubog kamena i sa drvenim daskama.

6, Svinjska tura, podne

Građevina nalik na farmu smeštena je između betonskih blokova u centru Beograda. Dekorisana drvenim daskama, korpama od pruća i kariranim stolnjacima, kafana Čubura je restoran “stare škole” gde parovi i porodice uživaju u obilnom ručku i lokalnom pivou. Teletina preovladava, ali svinjetina je na vrhu po kvalitetu. Hrskava kožica praseta i telećih kobasica prekriva dimljenu, sočnu unutrašnjost, dok je svinjski file komad belog mesa. Baklava, balkanski desert nasleđen od turskih vladara, jeste debeo, lepljiv kolač prekriven medom. Ručak za dvoje je oko 2500 dinara.

7. Lokalni brendovi, 14 sati

Šta je ova prašnjava struktura odbojnog izgleda skrivena u nešarmantnom prolazu blizu bučne Makedonske ulice? Iznenađenje – to je Beogradski dizajnerski distrikt. U nekorišćenom šoping centru pre šest godina su prazni butici dati nezavisnim srpskim dizajnerima. Žene koje nose crno sa primesom filma “Istrebljivač” treba da svrate u Imi, prodavnicu dizajnerke Ivane Ristić, dok su kreacije Vesne Kračanović koloritnije i u retro stil i prodaju se u njenom butiku Modle. Ona kreira bluze dugih ruka sa folklornim vezom i pink plisirane suknje sa primesom 1940-ih i druge retro-moderne stvari.

8. Kuća duhova, 16 sati

Duh Josipa Broza Tita, osnivača i višedecenijskog lidera Jugoslavije, do svoje smrti 1980, prožima Muzej istorije Jugoslavije. Evo Tita u sentimentalnom biografskom filmu, kako se brije ujutro, puši cigare i sreće se sa stranim zvaničnicima od Džimija Kartera do Fidela Kastra. Evo ga opet na šoljama, tanjirima, ordenju i knjigama u prodavnici suvenira. I, evo ga opet u svom večnom konačištu, pod velikim mermernim spomenikom u takozvanoj Kući cveća. Nekadašnja zimska bašta takođe odiše duhom pokojnog diktatora. Ulaznice u muzej koštaju 400 dinara, što uključujuće živopisne izložbe.

9. Homa, slatka kuća, 20 sati

Sladoled dominira menijem restorana Homa, belog luksuznog zdanja u staklu i sa prijatnom baštom. Uz upečatljivi sladoled sa parmezan prelivom ide salata od seckanih jagoda, zrna bibera, kiselih krastavaca i limunovog soka koja je svima po ukusu. Takođe ćete pronaći sladoled sa ukusom breskve uz pačji batak, začinjen artičokama, a sladoled sa ukusom ruže daje bliskoistočnu aromu tortama i kolačima sa crnom čokoladom. Obrok od tri jela za dve osobe, bez vina košta oko 6.000 dinara. Potrebna je rezervacija.

10. Paralelne zabave, 23 sata

Prošlost ili sadašnjost? Takav izbor se nameće na vrhu Ulice Džordža Vašingtona. Krenite ulicom Skadarskom i pronaći ćete kaldrmisanu pešačku zonu ovičenu drvećem, sa gvozdenim fenjerima i najstarijim beogradskim restoranima. Drveni trem Kaldrma bara je ugodan za ispijanje domaćeg koktela (votka, džin, liker triple sec, limunov sok i red bul – 495 dinara) dok slušate balkanske folk bendove na ulici. Ambijent se menja ukoliko krenete Cetinjskom ulicom, gde bivši kompleks pivare sada vrvi od najnovijih i najbučnijih mesta za noćni izlazak. Polet je mesto sa starinskim nameštajem i kamenim zidovima, gde se izlažu umetnička dela i sluša neobična muzika, gde možete da pijete jelen pivo (190 dinara) među akademicima, mačkama i antikvarnim stvarima.

Nedelja

11. Oproštajni pogled, podne

Najlepša istorijska četvrt grada, Zemun, savršena je za nedeljnu šetnju. Vrhovi crkava iz doba baroka i iz 19. veka bacaju senke na kaldrmisane ulice sa cvećem i crvenim krovovima, umetničkim galerijama, radnjama starih zanata, kafeima pored reke i ribljim restoranima. Kula Gardoš iz 19. veka gospodari krajolikom sa vrha brda i nudi sveobuhvatan pogled sa svog kružnog balkona. Ulaz je 200 dinara. Preko krovova sa narandžastim crepovima pogled puca na Dunav i Savu, centar Beograda i Kalemegdan odakle je krenulo naše putovanje.