Foto: EPA-EFE/ HAYOUNG JEONFrancuskinja Emanuel Šarpantje i Amerikanka Dženifer Daudna ovogodišnje su dobitnice Nobelove nagrade za hemiju, a nagrađen je njihov rad na razvoju metode modifikovanja genoma, što je tehnika poznata kao CRISPR, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka u sredu.
Šarpantje i Daudna su razvile takozvane „molekularne makaze“ koje mogu da modifikuju ljudske gene, što se smatra revolucionarnim prodorom.
Nagrada im je dodeljena za razvoj „metode izmene gena“, sa alatkom kojom može „ponovo da se ispiše kodeks života“, saopštio je žiri u Stokholmu objavljujući dobitnike nagrada.
„Ova tehnologija, koja ima revolucionarni značaj za nauku, doprinosi novim terapijama borbe protiv kancera. Sada je san o potpunom izlečenju naslednih bolesti vrlo blizu“ ocenili su iz Kraljevske naučne akademije Švedske.
Emanuel Šarpantje izjavila je da se nada da će nagrada okuražiti mlade devojke koje žele da se bave naukom:
„Nadam se da će ovo poslati pozitivnu poruku mladim devojkama koje bi želele da slede put nauke, i da će im pokazati da žene u nauci mogu takođe biti uticajne kroz istraživanja koje sprovode“, obajvljeno je na zvaničnom Tviter nalogu Nobelove nagrade.
Šarpantje i Daudna su tek šesta, odnosno sedma žena koje su dobile Nobelovu nagradu za hemiju od 1901. godine do danas. Prestižna nagrada ide uz zlatnu medalju i novčanu nagradu od 10 miliona švedskih kruna, što je preko 1,1 milion dolara.
Šarpantje je rođena 1968. nedaleko od Pariza, u kome je, na današnjem Univerzitetu Sorbona, završila studije biohemije, mikrobiologije i genetike.
U svojoj doktorskoj tezi, istraživala je molekularne mehanizme koji su uključeni u rezistenciju na antibiotike.
Od 2015. Šarpantje je direktorka prestižnog Maks Plank instituta za infekcionu biologiju u Berlinu. Tri godine kasnije, 2018, osnovala je nezavisni istraživački institut, Maks Plankov departman za nauku o patogenima.
Daudna je rođena u Vašingtonu 1964, a odrasla na Havajima. Osnovne studije završila je na Pomona Koledžu, a doktorat na Harvardu 1989. Od 1997. je istraživačica na Medicinskom institutu Hauard Hjus, a od 2018 viša istraživačica na Institutu Gladstoun. Ujedno je i profesorka na Univerzitetu u Kaliforniji.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
