Nova istraživanja pokazuju kada ćemo dobiti vakcinu protiv HIV virusa

Eksperimentalna vakcina protiv HIV-a treba da uspešno pokreće moćna antitela kod ljudi. Da bi vakcina funkcionisala, ona mora da aktivira antitela kod imunizovanih – antitela koja su pripremljena da neutrališu dejstvo uljeza. A, da bi vakcina bila bezbedna, velika većina ne sme osetiti neželjene efekte ili reakcije.

Ipak, vakcina protiv side još uvek se razvija, pošto su njeni kreatori preformulisali vakcinu kako bi poboljšali njenu bezbednost u budućim studijama. Njihovi najnoviji rezultati pokazuju kako vakcina uspešno generiše široko neutrališuća antitela kod malog broja ljudi.

Široko neutrališuća antitela (bnAbs) usmerena na HIV otkrivena su početkom 1990-ih, na vrhuncu epidemije HIV/AIDS-a, kod nekih ljudi sa HIV-om.

Njihov potencijal je odmah bio očigledan: bnAbs mogu da prepoznaju i neutrališu više sojeva HIV-a, genetski variranog virusa koji menja oblik i koji menja svoj spoljašnji omotač da bi izbegao imunološku detekciju.

Ali uprkos tome što skoro četiri decenije traju istraživanja, vakcina koja može da generiše bnAbs kod ljudi – ostaje „neuhvatljiva“.

Prirodne infekcije nam daju sliku o tome koliko je teško naterati imuni sistem da napravi ova moćna antitela: bnAbs se materijalizuju samo kod oko 10 do 25 procenata ljudi koji žive sa HIV-om, i mogu potrajati godine da se razviju.

Dakle, vest da je vakcina testirana u malom kliničkom ispitivanju stvorila bnAbs kod nekoliko ljudi nakon dve doze – obećava.

„Bilo je veoma uzbudljivo videti da, sa ovim vidom vakcine, možemo da nateramo neutralizujuća antitela da se pojave u roku od nekoliko nedelja“, kaže Vilton Vilijams, imunolog sa Instituta za ljudske vakcine Djuka (DHVI) koji je vodio studiju.

Kandidat za vakcinu cilja na HIV-1, najčešći od dva tipa HIV-a, a posebno na deo njegovog spoljašnjeg omotača koji ostaje stabilan čak i kada virus mutira.

Prekinuta prva faza testiranja
Kliničko ispitivanje prve faze, koje je počelo 2019. godine, uključilo je 24 zdrava učesnika, od kojih su četiri dobila placebo. Ali ispitivanje je zaustavljeno nakon što je jedna osoba imala tešku alergijsku reakciju (posle treće doze) na jednu komponentu vakcine, polietilen glikol (PEG), koja je korišćena za stabilizaciju formulacije.

Pre nego što je eksperimentisanje prekinuto, pet osoba je dobilo tri od četiri planirane doze, a još 15 osoba je dobilo samo dve.

Vakcina je od tada preformulisana bez PEG-a, tako da se ispitivanje može nastaviti sa testiranjem verzije bez PEG-a. U međuvremenu, Vilijams i kolege su analizirali dostupne podatke i otkrili da je vakcina izazvala snažan imuni odgovor nakon dve doze.

Dugo traženi neutralizatori, bnAbs, takođe su generisani kod dvoje od petoro ljudi koji su primili tri doze pre nego što je testiranje prekinuto. Najmoćnije od tih antitela neutralisalo je 15 do 35 procenata sojeva HIV-a u eksperimentima sa ćelijama.

„Ovaj rad je veliki korak napred jer pokazuje izvodljivost indukovanja antitela imunizacijama koje neutrališu najteže sojeve HIV-a. Naši sledeći koraci su da izazovemo snažnija neutralizujuća antitela. Još to nismo uspeli, ali naš put je sada mnogo jasniji“, kaže imunolog sa DHVI Barton Hejns.

Svakako je dobro imati opcije, čak i u ranim fazama razvoja. Druge obećavajuće strategije za razvoj vakcina koje su efikasne protiv različitih sojeva HIV-a nisu uspele u kasnijim kliničkim ispitivanjima, služeći kao „oštar podsetnik“ na izazove u razvoju HIV vakcine, piše portal Science Alert, a prenosi N1.