Dr Srđan Babić Foto: Stetoskop.infoStudijom o operativnom lečenju arterija koje ishranjuju mozak, naši lekari sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, potvrdili su uspešnost hirurškog lečenja zapušenih karotidnih arterija koje vremenom dovode do moždanog udara, drastičnih neuroloških posledica i smrtnog ishoda.
O najnovijim rezultatima i inovacijama u domaćoj vaskularnoj hirurgiji, kada je reč o karotidnoj bolesti, za Stetoskop.info govori specijalista vaskularne hirurgije sa angiologijom, doktor Srđan Babić.
Gde se nalaze karotidne arterije i koja je njihova funkcija u organizmu?
Dr Srđan Babić: Karotidne arterije su arterije koje ishranjuju mozak. Postoje četiri glavne arterije koje vrše ovu funkciju, prednji sliv, to su karotidne arterije koje praktično ishranjuju 80 odsto mozga, i zadnji sliv, koji čine vertebralne arterije koje ishranjuju oko 20 odsto moždanog parenhima. Karotidne arterije polaze sa luka aorte i idu do mozga, gde se granaju i prave Vilisov (Willisov) šestougao.
Najčešći uzrok bolesti karotidnih arterija je ateroskleroza, koja dovodi do postepenog sužavanja karotidne arterije i moždanog udara. Smanjen protok kroz unutrašnju karotidnu arteriju dovodi do moždanog udara. Drugi mehanizam je da arterosklerotski plak pukne, i treća stvar je embolizacija tog mesta.
Moždani udar može da se završi teškim invaliditetom, gde osoba koja ga je pretrpela, ukoliko ga preživi, više nije radno sposobna, i praktično je potrebno još pet ljudi koji će se baviti tom osobom, da bi ona mogla da ima pristojan život.
Ono čime se bavi vaskularna hirurgija, i čime se mi bavimo, je operacija na karotidnim arterijama, koja se pokazala kao jedna od najuspešnijih i najprimenljivijih procedura u svetu, zato što se potpuno otklanja rizik od moždanog udara.
Koliko je segmentirana okluzija karotidnim arterija česta pojava kod nas?
Dr Srđan Babić: Na žalost, ili na sreću, mi na Dedinju imamo veliki broj pacijenata i ekstremno dobro razrađenu dijagnostiku. Pacijenti dolaze u našu ustanovu, gde se radi rutinski ultrazvučni pregled, ukoliko se sumnja da postoji karotidna bolest.
Videli smo da postoji jedan broj pacijenata, kad se pogleda ukupan broj operisanih na Dedinju i u ovoj studiji, to je mali broj, ispod jedan odsto, čak i manje. Ali, ako se pogleda da je spašen život 74 pacijenata, onda je to, po meni, jako veliki broj.
Znamo da način života može značajno da doprinese nastanku različitih bolesti. Kod gojaznih ljudi se često govori o posledicama na kardio-vaskularnom sistemu. Da li je to slučaj i kod začepljenja karotidnih arterija, zašto nastaje ovo stanje?
Dr Srđan Babić: Ljudi koji žive na ovim prostorima su ekstremno izloženi aterosklerozi. Glavna stvar je stres koji ovde postoji od 90. godine. Stres je okidač koji vodi u sve faktore rizika, uključujući i pušenje i fizičku nekativnost. Stres rezultuje povišenim arterijskim pritiskom. Fizička neaktivnost uz prekomernu ishranu rezultuje sa hiperholesterolemijama i hipertrigiliceridemijama i svim tim faktorima koji dovode do nastanka ateroskleroze.
Zašto hirurško lečenje do sada nije bila uobičajena terapijska procedura u lečenju segmentirane okluzije karotidnih arterija?
Dr Srđan Babić; Karotidna hirurgija je prošla kroz različite faze, i u svetu se primenjuju različite studije koje pokazuju korist od određene operacije. Prva, pionirska saznanja o operacijama na arteriji koja je u potpunosti zapušena, su se pojavila pre jedno 30-40 godina. Tada nije bilo adekvatnih dijagnostičkih sredstava, kojima bi se jasno vizuelizovala promena, dužina promene i distalni deo moždanog arterijskog stabla. Tada je sprovedena studija koja je pokazala izrazito loše rezultate. S tim da su u toj studiji shvatili da neke dijagnostičke procedure koje su radili, se nisu poklapale sa intraoperativnim nalazima. Ta studija je prekinuta i to se prepisivalo iz godine u godinu.
Karotidna arterija je jedina od svih arterija u telu, ukoliko je zapušena, kontraindikovana je njena operacija. Čak i srčana arterija, i arterije na nogama, arterije ruku, sve su bile podložne rekanalizaciji, jedino karotidna arterija nije, zato što mozak ima potpuno drugačiju strukturu krvnog zida, i nema takvu reaktivnost kao ostali krvni sudovi. Smatralo se da takva operacija, naspram studija koje su rađene, može dovesti do novog moždanog udara tokom operacije.
Ceo tekst čitajte na portalu Stetoskop.info.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
