Nova opština, novi život

Šestorica članova beogradskog atletskog kluba „Plemenito srce“ istrčali su prošle godine drugu maratonsku trku. Od Kalemegdana do kosturnice na vrhu Kajmakčalana prevalili su 900 kilometara. Ali, prava trkačka epopeja dogodila se pre dve godine, kada su stopalima spojili Beograd i Moskvu. Ni manje ni više, nego 2.400 kilometara!
Na putu ka mestu najkrvavije bitke u Prvom svetskom ratu, Kajmakčalanu, ovi vitezovi drumova posećivali su srpske svetinje, skupljajući humanitarne priloge za njihovu obnovu ili ih namenjivali deci bez roditelja, borbi protiv side ili raka, izbeglima bez krova nad glavom…
Jedan od retkih predaha tokom prevaljivanja deonica, što počinju od sedam sati ujutro i traju do večeri, bio je u gradiću Staro Nagoričane, odmah po prelasku makedonske granice, kada su uz blagoslov igumana manastira Prohor Pčinjski napustili ovu našu svetinju.
Na ulazu u Staro Nagoričane beogradski tim, koji su predvodili predsednik „Plemenitog srca“ Milisav Miki Janković i Miroslav Vasić, fizioterapeut i vozač pratećih kola, dočekao je Vlasta Dimković, gradonačelnik. Doveo ih je ispred škole „Svetozar Marković“, gde su ih gromoglasno pozdravili svi lokalni đaci.
Gradonačelnik Dimković, diplomirani inženjer agronomije i član Demokratske partije Srba u Makedoniji, održao je Beograđanima čas istorije Starog Nagoričana, jedne od dve srpske opštine na teritoriji naših južnih suseda…
– Ovde živi 5.500 stanovnika u 32 naseljena mesta, pretežno Srbi, ali i Makedonci i pripadnici ostalih nacionalnih manjina, u tradicionalno dobrim odnosima – rekao je tom prilikom gradonačelnik Starog Nagoričana. Od nekadašnje kasabe iznikao je gradić na ponos Makedonije.
– Sa obnavljanjem opštine 1996, naročito posle 2000, počela je obnova u svim sferama života stanovnika Starog Nagoričana. Izgrađen je vodovod Nikuljane – Staro Nagoričane, sportski cnetar u Mladom Nagoričanu, vodovod u selu Konice i Strinovac, nova ambulanta u Starom Nagoričanu, rekonstruisana zgrada opštine, popravljeni mnogi lokalni putevi, formirano je JKP Kozjak… U više od 60 odsto domaćinstava uvedeni su telefoni, obezbeđena su sredstva za izgradnju puta Algunja – Tatarinovac i Arbanaško – Dejlovski Preslap. Za dobar deo postignutih rezultata zaslužne su i međunarodne organizacije. Ovaj uspon doveo je do otvaranja malih i srednjih preduzeća. Područje je zbog sastava tla izuzetno pogodno za razvoj vinogradarstva. Raspolaže ležištima bazalta i urana, kao i geotermalnim izvorima od kojih je najpoznatija banja Strnovac… Na padinama Kozjaka žive stočari, ratari i vinogradari.
UNESKO je crkvu Sv. Đorđe u Starom Nagoričanu proglasio za zaštićeni spomenik kulture prve kategorije. Crkva je najznačajniji kulturno-istorijski spomenik opštine i šireg regiona. Potiče iz 11. veka, a izgradio je vizantijski car Roman IV Diogen. Legenda kaže da je u blizini današnje crkve živeo isposnik Sv. Prohor Pčinjski i prorekao Romanu IV da će stići na carski tron, a ovaj iz zahvalnosti podigao crkvu. Crkvu sveti Đorđa je obnovio srpski kralj Milutin 1313, a freske oslikali dvorski umetici Mihajlo i Evtihije i ubrajaju se u najlepše na Balkanu.