Novi muzej u Beogradu pokazaće nam svet iz ugla životinja

Ideju su pokrenuli kreativci iz firme Skills Devision, a njenom razvoju doprinele su firma Logicca i kompanija BJN.

Kako kaže Bojan Mitić, direktor kompanije BJN iz Beograda, ovaj muzej biće spoj obrazovanja, nauke i zabave. Pre svega je namenjen porodicama i deci, ali i svima onima koji bi želeli da vide neobične sadržaje.

„Muzej je interaktivan prostor podeljen u 25 celina od kojih svaka celina predstavlja određenu životinju i njeno okruženje kako bi čovek u tom trenutku mogao da izmesti svoj ugao gledanja na ugao koji vidi životinja“, objašnjava Mitić.

Iz jedne prostorije se ulazi u drugu i menja se ugao gledanja. Kako kaže Mitić, ako je posetilac u jednom odeljku bio mali insekt i gledao u neku ogromnu patiku ili pečurku, u sledećoj sobi biće veća životinja ili će videti svet iz ptičje perspektive.

Zvučni efekti, scenografija, postavke, 3D mapiranje i robotika dodatno će posetiocima približiti drugačiji način posmatranja okruženja.

„Posetilac može malo da bude ptica, može i pacov u kanalizaciji, pa riba u moru, a onda krtica. Životinje su izabrane prema njihovim specifičnostima i super moćima, potencijalima poput vida ili čula sluha koji se koriste u medicini“, kaže Mitić.

Akcenat je na obrazovanju dece i odraslih jer se jako malo zna o životinjama, a svi ih jako volimo. Mitić objašnjava da mi ne znamo kako nas životinje vide, da li osećaju neke emocije, kao i kako doživljavaju ljude i svet oko sebe.

„Pacov je zanimljiv jer ima dve nezavisne hemisfere mozga i različito vidi svet levim i desnim okom. Meni je junak muzeja mantis škamp, on je mali, ali vidi sve spektre boja. Čak može da vidi da li čovek ima kancer. On ima najjači udarac na svetu jer kada kleštima udari plen taj udarac je jačine kao metak od 22mm“, dodaje naš sagovornik.

Posetiocima će možda biti interesantan i pauk skakač koji igrom mami svoju žrtvu i tako plete mrežu oko nje. U muzeju će postojati prostorija u kojoj će pauk da igra, a ispod njega će se nalaziti tramboline pa će i deca moći da igraju sa njim.

Zamišljeno da se naprave roboti orla gde bi posetilac mogao da uđe, bilo da je dete ili čovek, raširi krila dok bi se ispod njega pokrenula mapirana projekcija bilo kog grada.

Posetilac će biti u oblacima, a ispod njega će se naći maketa Alpa i Zaovinskog jezera. Onda bi posetioci pomoću teleskopa iz tih oblaka videli svet u razmeri 1:87 iz koje ga i ptica vidi.

Postojaće i postavka sa slepim mišem preko koje će uz pomoć eho lokacije, građani moći da osete kako je ljudima koji su slepi jer su im izraženija druga čula.

Kako kaže naš sagovornik, tu se stvara prostor za saradnju sa udruženjima slepih osoba ili udruženjima koja se bave zaštitom životinja i beloglavih supova.

„Ovo je zapravo prirodnjački muzej, ali sa interaktivnom postavkom. Neke postavke su podložne inovacijama i promenama jer životinje mogu da se menjaju, kao i godišnja doba. Postojaće i jedna interaktivna soba što znači da će čitav taj prostor biti okružen LED ekranima na kojima mogu da se prikazuju razne stvari poput dokumentarnih filmova, ambijentalnih pejzaža, interaktivnih podova, ali se može prezentovati i neki građevinski projekat ili reklamirati neka firma“, objašnjava Mitić.

Muzej će moći da primi oko 500 do 1. 000 posetilaca po satu. Cena ulaznice će biti oko 1.000 dinara. Biće i nekih atrakcija za koje će posetioci moći da doplate pa onda da isprobaju ili posete.

Prihod muzeju bi pre dolazio iz suvenirnice gde bi se prodavale knjige o tim životinjama ili njihove lutkice, kao i od interaktivne sobe. Biće formirane i dečije radionice sa naučnicima gde će se izvoditi eksperimenti.

Kako kaže direktor kompanije BJN Bojan Mitić, ideja je originalna i projekat je srpskih kreativaca, a kako ne postoji nigde u svetu njena realizacija biće čudo.

Mitić dodaje da bi u projekat mogla da se uključi i najveća svetska kompanija za razvoj nekretnina Emaar Properties odnosno njena ćerka firma Emaar Entertainment koja je vlasnik svih porodično-zabavnih centara u Emiratima, ali i šire.

„Žele da sarađuju sa nama, čak su nam ponudili mesto u Dubai tržnom centru da napravimo takav muzej. Mi ne želimo da prvi napravimo u Dubaiju, ali možemo napraviti prvi ovakav muzej u njihovom tržnom centru u Beogradu, odnosno oni su uz državu suvlasnici TC Galerija, pa ako to uspe, tek onda bismo se širili dalje“, objašnjava Bojan Mitić.

Tržni centar Galerija izabran je pre svega zbog dobre lokacije i dostupnog prostora koji je za muzej potreban.

„Tržni centri bez zabavnih sadržaja verovatno neće opstati kao takvi jer se sve više kupuje preko interneta, a i njih ima dosta. Bez zabavnih parkova ljudi neće želeti da se socijalizuju po tržnim centrima, prosto ljudi ovo ne mogu da vide onlajn“, naglašava Mitić.

Za projekt se interesuje i bivši austrijski kancelar Alfred Guzenbauer, a sada predsednik Upravnog odbora KaDeWe lanaca šoping centara u Austriji i Nemačkoj sa željom da se nakon otvaranja muzeja u Beogradu, sličan muzej nađe i u ovim zemljama.

Kako kaže Mitić, pregovaraju i sa Gradom Beogradom jer glavnom gradu fale zabavni muzeji. Grad bi mogao da ih podrži preko turističke organizacije, marketinga ili budžeta grada.

„Kad dođete u neki grad, prvo idete u šetačku zonu i želite da vidite neki muzej ili spomenik. Nama je cilj da prvi muzej napravimo u Beogradu, na dobroj lokaciji i prezentujemo ga građanima i turistima, a onda sa našim partnerima to postavimo i u drugim gradovima. Ipak, želimo da sačuvamo našu ideju, čak i da se ovo proširi, prava će pripadati ljudima koju su ovo smislili“, ističe naš sagovornik.

Kako on dodaje, u gradu Bilbau u Španiji napravljen je Muzej Gugenhajm. Danas je ovaj grad najposećeniji u odnosu na broj stanovnika, a ne nudi gotovo ništa više sem ovog muzeja. Od jednog industrijskog sela, izgradnjom muzeja grad je dobio krila.

„Poenta našeg muzeja je baš to. Ono što je u Americi kockarnica za jednu nerazvijenu državu, to je u Evropi muzej. Mi želimo da se ovo realizuje i iza toga ne stoji primarni materijalni interes. Želimo da ostane iza ljudi koji su to smislili kao nešto retko i zanimljivo, što će da traje, a poteklo je iz naše zemlje“, zaključuje Bojan Mitić.