Novi Sad: Između muzeja i dobrog vina

Te subote krenuo sam na kratak put u Novi Sad sa zadatkom da u desetak sati sažmem ono što volim, a upoznam nešto što još nisam video. Dva muzeja i Drugi novosadski salon vina su bili „targeti“.

Često je najbolje upoznavanje novih predela kada se izgubite i kružite ulicama a instinktom izviđača nalazite koordinate bez knjiških mudrosti. Sa autobuske stanice laganom šetnjom kroz centar, sagledavajući sve mikro i makro lepote stižem u Dunavsku ulicu.

Poznat kraj sa pozadinom Petrovaradina. Monumentalni Muzej Vojvodine gostoljubivo otvara vrata sa jako lepom stalnom postavkom ali i specijalnim kraćim izložbama dočarava duh starih vremena. U hodnicima srećem mladi japanski par koji istražuje riznicu istorije.

Odmah pored nalazi se Muzej savremene umetnosti Vojvodine. Ulaz je besplatan tako da je živo, a u poseti su i porodice sa malim potomcima koje moraju da podignu da bi sagledali izložene eksponate u horizontalnim vitrinama. Instalacije pušaka i bombi u cvetu, sa asocijacijama Drugog svetskog rata uklopljeni su sa savremenim postavkama i „zahvalnost za doprinos“ skorašnjeg ratnog iskustva s kraja drugog milenijuma.

Na kraju šlag na torti u hotelu „Park“. Drugi novosadski salon vina koji je već postao s pravom ozbiljna enološka manifestacija. Igor Luković sa proverenom ekipom okupio je više od 80 vinarija iz deset zemalja, 14 predavača na 13 radionica. Da ne preteram sa brojevima, ono što je najbitnije, sve je funkcionisalo savršeno. Spolja gledano mnogo posetilaca se provlačilo kroz lavirinte izlagača. Iz Banket sale trčalo se na sprat u Salu 1 na sjajne radionice u kojima su povlašćeni zainteresovani mogli da uživaju.

Na kraju se šest sati trajanja drugog dana produžilo fantastičnim izlaganjem mr Mirjane Maksimović, Brendiranjem u vinskom turizmu u okviru „Carskog vinskog druma“. Da nije bilo brzih taksija teško bismo stigli na noćni „šatl“ za Beograd. Novembarska kišica ispraća trinaesto aprilsko veče. Dokazao sam sebi da se mogu na ovako lepim mestima da spojim tri zadovoljstva, a emocije sam sredio u otegnutom putovanju ka jugu. Gratis upoznavanje svih usputnih gradova, pošto neke linije kao da su zamenile voz koji ode u istoriju bar za neko vreme.