Foto: Privatna arhivaLegendarni Niški novinar i pisac Milorad Doderović, za Danas objašnjava najnoviju situaciju vezanu za karantin povodom vanrednog stanja uvedenog zbog korona virusa gde se on našao u originalnom „vrtlogu“, zbog čega ima i savete za naše čitaoce.
Kada bih slučajno dobio zadatak da radim dijaloge za neku novu verziju stripa o Mirku i Slavku, obavezno bih ubacio i ovo:
– Mirko, pazi virus!
– Hvala Slavko, spasio si mi život!
Nisam zagovornik teorija zavere, ali mi prosta matematika nekako kaže da su virusi, prirodni ili laboratorijski, mnogo jeftini od raketa, dronova i municije raznih kalibara.
Vrtim se po kući u karantinu koji mi je nametnula krštenica i već me vata šandrc.Ovo karantinisanje je navodno za moje dobro, da ne natrčim na virus, ili virus na mene.Ali, džaba mi karantin kada supruga mora svaki dan da ide na posao i popodne mi, pored kesa sa hranom za preživljavanje, može uneti i par stotina nevidljivih „korona“.
Zato, strašno se trudim da u karantinu ne poludim, slušajući muziku ili čitajući razne pametne stvari, a preskačući sve TV kanale, lokalne, regionalne, nacionalne, internacionalne i tako sve po spisku. Ne mogu više da gledam razne redovne i hitne konferencije za štampu, spotove o tome kako se peru ruke, ili brišu sline, kako se iglom i koncem u kući može sašiti zaštitna maska, itd.
I šta još radim? Ponašam se po sistemu – neće valjda baš mene da nađe među svim mogućim kandidatima za bolnicu i respirator. A onda pomislim da i ako me korona nađe, šta će biti tamo u nekoj bolnici, klinici, baraci ili šatoru, bude manje respiratora od nas kandidata za večita lovišta.
Preskočiće me samo zbog godine rođenja…A onda ovako crnim mislima kažem „iš od mene , bre“ pa se pridružujem grupi kolega iz grada koji upućuju pismo predsedniku i premijerki žaleći se na gradske čelnike i čelnike Kliničkog centra što novinarima, a samim tim i građanima, uskraćuju prave informacije o svemu što se događa oko pandemije.
Na društvenim mrežama ludilo. Teško je razabrati čemu i kome verovati. Bojim se da mnogima panika ne postane navika.Gasim i računar, luftiram gajbu i odlazim često u kuhinju da opet recnem malo slaninice uz beli luk. Ako sneg nastavi da pada, možda slaninici i luku dodam i malo vruće rakije. Živeli da bismo preživeli! A za novinare i novinarstvo – živ nisam!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
