Novogodišnje odluke: Kako su ih donosili Vavilonci, a kako mi?

Prema podacima Američke asocijacije psihologa, čak 93 odsto građana donese novogodišnje odluke. Najčešće su to one, koje bar jednom nedeljno, prođu kroz naše misli – smršaću, prestaću sa pušenjem, počinjem da vežbam, počeću zdravije da se hranim…

Britanski portal The conversation piše da do februara skoro pola „odlučnih“ građana, preciznije njih 45 odsto, prekrši neku odluku donetu na pragu Nove godine. Obeshrabruje podatak i da se samo četiri odsto njih izbori sa novogodišnjim zavetima.

Na pragu 2019. godine tri najbrojnije novogodišnje odluke bile su jesti zdravije, redovno vežbati i ušteda novca.

Novogodišnje odluke nisu se uvek ticale naših želja već i odgovornosti. Tradicija donošenja odluka pred kraj godine stara je nekoliko vekova. Vavilonci su svojim bogovima početkom svake godine obećavali da će vraćati pozajmljene predmete i plaćati dugove, piše Vikipedia.

I u starom Rimu su davana novogodišnja obećanja. Rimljani su svaku godinu počinjali obećanjem bogu Janusu, po kome je mesec januar dobio ime. Takođe, srednjovekovni vitezovi su na kraju božićne sezone svake godine preuzimali takozvani „paunov zavet“ da bi ponovo potvrdili svoju posvećenost viteštvu.

Sada mnogi strani i domaći portali nude pregršt saveta kako pametno izabrati novogodišnju odluku, ali i kako da se već u prvim danima ne zapostavi ono što je, pre nego što je sat otkucao ponoć, bila jedna od vodilja u budućnosti.

Klinički psiholog i geštalt terapeut Kristina Pota Radulović za portal Danasa objašnjava da se u osnovi novogodišnjih odluka, kao i u ostalim odlukama, nalaze se naše pretpostavke i ideje o tome šta treba da radimo da bismo sebi obezbedili osećaj ispunjenosti, a da se istovremeno zaštitimo od bola i patnje.

– Novogodišnje odluke su specifične po tome što su vezane za kraj kalendarske godine, sumiraju naša prethodna iskustva iz tekuće, a često i iz ranijih godina i reflektuju naše ideje o tome kako da nastavimo dalje i kojim ponašanjem ćemo ovaj put zaista postići svoje ciljeve, dodaje Pota Radulović.

Neke od ključnih reči, savetuje ona, na koje bi ljudi mogli da obrate pažnju ukoliko donose određene novogodišnje odluke su „treba“ i „želim“.

Pota Radulović napominje da ukoliko se pri donošenju novogodišnjih odluka vodimo samo time šta mi mislimo da treba da radimo, a ne uzmemo u obzir da li to i želimo, postoji velika verovatnoća da ćemo od sprovođenja tih novogodišnjih odluka odustati veoma brzo, da ih nećemo uopšte ni započinjati ili da ćemo ih sprovoditi uz veliki napor, prisiljavajući sebe na disciplinu i osećajući konstantno nezadovoljstvo.

– Razlog je taj što nismo uzeli u obzir da li želimo da radimo to što mislimo da treba da radimo. Ukoliko razmatramo samo ono što želimo da radimo da bismo postigli svoje ciljeve, može da se dogodi da zanemarimo realnost i da se naše novogodišnje odluke svedu na listu želja čije ispunjenje najviše zavisi od spoljašnjih faktora, a najmanje od nas, precizira naša sagovornica.

Prema njenim rečima, može se dogoditi da uporno insistiramo na proverenim neefikasnim rešenjima samo zato što smo uvereni da su prava, a da kontinuirano odsustvo željenih rezultata i nepostizanje ciljeva objašnjavamo trenutnim neuspehom.

Na taj način, dodaje Pota Radulović, možemo da provedemo mnogo vremena zaglavljeni u neuspešnim pokušajima i ponavljajućim neefikasnim obrascima ponašanja koji su vremenom poprimili karakteristike refleksne reakcije.

– Novogodišnje, kao i ostale odluke, možemo da posmatramo kao šansu za promenu i uvođenje nove dinamike i sadržaja u naše živote. Zato je važno da podjednako uzimamo u obzir i šta mislimo i kako se osećamo, jer od toga zavisi smer i efekat našeg delanja, savetuje ona.