Novootkriveni hram u Peruu dokaz napredne civilizacije

Složen dizajn i raznobojni crteži u hramu starom 4.000 godina, koji je otkriven na pustinjskoj obali severnog Perua, navode na zaključak da je narod koji je tu živeo bio napredniji nego što se dosad smatralo.
Arheolozi su naveli da oslikani zidovi hrama Ventarona, koji se prostire na 2.500 kvadratnih metara, kao i zidna slika u crvenoj i beloj boji koja prikazuje lov na jelene, predstavljaju dokaz da je tu živela „napredna civilizacija“.
– Vidimo da su upotrebljavali građevinski materijal koji nije primitivan – rekao je Valter Alva, ugledni peruanski arheolog koji je predvodio iskopavanja.
Hram nije sazidan od kamenja već od cigala od blata napravljenih od taloga lokalne reke. Uravnotežen dizajn objekta je tipičan za kasnije podignute hramove i pokazuje izuzetnu preciznost graditelja: tačno pokazuje sever, rekao je Alva u telefonskom intervjuu agenciji AP. Prema njegovim rečima, hram je podignut pre 4.000 godina, što je utvrđeno datiranjem uz pomoć ugljenika. Tragovi boje pronađeni na zidovima i gotovo netaknuta unutrašnja zidna slika svedoče da je ta civilizacija imala pravo „shvatanje dekoracije“, naveo je arheolog.
Na istom mestu, 650 kilometara severno od Lime, pronađeni su i ostaci amazonskih papagaja i majmuna, što pokazuje da je zajednica Ventarona trgovala sa udaljenim područjima peruanske džungle. Profesor arheologije Kit Nelson sa Univerziteta Tulejn u SAD, stručnjak za pustinjske kulture, ocenio je da otkriće hrama Ventarona pokazuje da su upotreba nepečene opeke i dekorisanje javnih zdanja počeli ranije nego što se dosad mislilo. Robert Benfer, arheolog sa Univerziteta Misuri-Kolumbija, koji u poslednjih 30 godina proučava ranu civilizaciju Perua, rekao je da je oslikano mnogo starih hramova koji su imali i zidne slike, ali da većina nije očuvana. Najstariji poznati grad u Južnoj Americi je Karal, takođe blizu peruanske obale. Naučnici su izračunali da potiče iz 2627. godine pre nove ere.