Nozdrve rade nezavisno i mirišu svet drugačije, tvrde naučnici

Naše nozdrve izgleda rade nezavisno, to je zaključak nove studije istraživača iz Amerike uz pomoću kog bismo mogli da naučimo mnogo više o mozgu i čulima.

Ovi rezultati se samo nadograđuju na prethodna istraživanja na životinjama i ljudima koja ukazuju da naš mozak može da obradi ulaze iz svake nozdrve pojedinačno, kao i da ih sintetiše u jednu potpunu celinu, piše Science Alert.

„I pored obimnog rada na odgovorima na miris u olfaktornom sistemu, relativno malo se zna o tome kako se informacije iz dve nozdrve integrišu i razlikuju u ljudskom olfaktornom sistemu“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.

Da bi pažljivije ispitivali mirisanje u stereo sistemu, istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji, Barrow Neurological Institute i Univerziteta u Ohaju su angažovali pomoć 10 pacijenata s epilepsijom koji su već imali elektrode ugrađene u svoje mozgove.

U svakom eksperimentu jedan pacijenti su udisali tri različita mirisa, kontrolni čist vazduh, u jednu ili u obe nozdrve. Nakon nekoliko sekundi, ispitanici su bili zamoljeni da identifikuju miris, a zatim navedu kojom nozdrvom su ga detektovali – levom, desnom ili sa obe nozdrve.

U međuvremenu, istraživači su prikupljali podatke o odgovoru mozga putem elektroda.

Tim je napravio nekoliko zanimljivih posmatranja. Na primer, kada je isti miris bio prisutan u svakoj nozdrvi redom, rezultirajuća moždana aktivnost bila je slična, ali ne i identična, što sugeriše na određenu nezavisnost.

Štaviše, mirisanje kroz obe nozdrve zajedno stvorilo je dve sasvim različite aktivnosti.

Iako je kašnjenje između njih bilo vrlo kratko, postojalo je, a istraživači sugerišu da to ponovno ukazuje na to da nozdrve nisu uvek sinhronizovane.

Dve nozdrve bile su bolje od jedne kada je u pitanju identifikacija mirisa i brže ih identifikovanje, što ukazuje da definitivno postoji određena korist od posedovanja dve nozdrve umesto jedne – kao i kod očiju i ušiju.

Analiza se fokusirala na deo mozga poznat kao piriformni korteks (PC), gde se tumači čulo mirisa. Kako već znamo, naša različita čula su međusobno tesno povezana, što znači da ovi rezultati mogu imati implikacije i na druga čula.

Prethodna istraživanja su pokazala da pacovi mogu „mirisati u stereo“, koristeći obe nozdrve kako bi identifikovali odakle dolazi miris.

Tim koji stoji iza ovog novog istraživanja sada želi da istraži da li se isto dešava i kod ljudi i kako se različitosti u vremenu i „kodiranju mirisa“ u nozdrvama obrađuju u mozgu.

„Iinformacije o mirisu koje potiču iz dve nozdrve vremenski su odvojene u ljudskom piriformnom korteksu“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.

Ova studija je objavljena u časopisu Current Biology.