O čaju i zmijama

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

U Aziji je bambusova trska osnovni građevinski materijal. Pred nama je cimetovo drvo sa čijeg stabla se skida kora, tuca i prerađuje u prah. Ukrasni žbun nije cveće već kardamon – jedan od omiljenih začina ovog podneblja. Na izlazu je puzavica sa dugim uzanim plodom i slatkastim mirisom – istog časa pomišljam na – kolačiće sa salom! „Vanila!“, oduševljeno povikasmo! Nastavljamo putem koji vijuga obroncima Gata. Šume oko nas su spojene krošnjama. Iz zelenog beskraja „zatitra vatra“ od cvetova „plamenog“ drveta. Po strmini, sa obe strane puta kojim prolazimo, rastu niski žbunovi kafe. Cvetovi su im beli kao od voska. Na jednoj grani vidim beli cvet, crvene bobice nezrelih, i crne – zrelih zrna. Cele godine kafa istovremeno cveta, rađa i zri. Indusi je rado gaje ali – ne piju! Opredeljeni su za čaj! Pauzu pravimo na brežuljku okruženom beskrajnim zelenilom. Berači čaja sa pletenim korpama na leđima izgledaju kao razbacani šareni cvetovi. Oni najbliži, ljubopitljivo gledaju u našem pravcu – njihovi prsti vešto i brzo beru tri liske sa vrha biljke i prebace ih u košaru preko ramena. Čaj je žbunasta biljka, može da živi i do 100 godina. Prva stabljika preneta je iz susedne Kine – a na koji način reći će nam legenda. Poznato je da su prinčevi iz dinastije Palave bili veliki mistici. U tome se posebno isticao Bodi Garma. Kada je primio budizam, krenuo je da ga širi po južnoj Kini. Put je bio dug i on se povremeno zaustavljao da meditira. Jednom prilikom mu se desilo da je prilikom meditacije zaspao. Kada se probudio bio je toliko ljut na sebe da je u besu iščupao svoje obrve – i dogodilo se čudo! Na mestu gde su pale iznikao je – čaj. Legenda kaže i to da ga je uzvišeni Bodi Garma najviše voleo – pošto mu taj čudotvorni napitak više nikad nije dozvolio da zaspi za vreme meditiranja. Zastajemo ispred jedne od mnogobrojnih privatnih plantaža. Companija „DŽonson&DŽonson“ – crvenim slovima piše na velikoj beloj tabli. Ispred nje je šef radnika koji priča da berač čaja zaradi 60 rupija ako nabere 15 kilograma čaja za dan. Kilogram više, doneće mu još po jedan rupi. Za taj mukotrpan rad, i nisku nadnicu traži se najjeftinija radna snaga. „Da li ovde ima zmija?“, pitam tamnoputog šefa. „Strašno mnogo!“, odgovara i dodaje da uz savremenu opremu svaki radnik ima i serum protiv ujeda otrovnica. Ukoliko dođe do toga, ubrizgava ga sebi direktno u venu. Porodice unapred znaju da će deca berača krenuti putem roditelja i da ih „očeliče“ još od najranijeg doba daju im zmijski otrov u malim količinama. Postepeno, doza se povećava i u njihovom organizmu se stvara imunitet. Sada je lakše, mada i dalje ljudi umiru od ujeda kobre!