O čemu šume breze na Čačalici

Postoji u srpskom gradu Požarevcu, nekih osamdeset kilometara od Beograda, unikatni park breza, zasađen na brdu Čačalica u sećanje na poginule vojnike i oficire Radničko-seljačke Crvene armije u Jugoslaviji u vreme Drugog svetskog rata. Taj, van naše države, jedinstven kompleks posvećen podvigu ruskih ratnika, postao je najsvetliji simbol prijateljstva ruskog i srpskog naroda. Vrlo brzo će on, 15. oktobra proslaviti svoj poluvekovni jubilej i dopuniti novu Aleju Slave.

Posle oslobođenja Požarevca od fašističkih okupatora, 15. oktobra 1944. godine na Čačalici su u bratskoj grobnici, bili sahranjeni ostaci vojnika i oficira RKKA (Crvene armije), poginulih pri oslobađanju grada, ali i umrlih od rana u okolnim bolnicama. U oktobru 1962. godine kraj bratske grobnice podignut je i svečano otkriven spomenik. Na njemu se nalaze reči: “ Herojima ruske Crvene armije, palim za slobodu bratske Jugoslavije. 15. oktobra 1944. godine“. Pet godina posle toga, pored bratske grobnice pojavila se mlada brezova šuma.

Po slovenskom običaju u sećanje na svakog poginulog borca sade po brezu. Većina tih crvenoarmejaca pozvana je na front od strane vojnih vlasti Podmoskovlja, zato je i rešeno da se sadnice dovezu iz njihove postojbine. S takvom inicijativom jugoslovenski novinar Dragoslav Bogdanović Bucić obratio se sovjetskom piscu Borisu Poljevovom, koji je tu ideju vatreno podržao. Uz saradnju sa herojem Sovjetskog Saveza, borbenim pilotom Aleksejem Marosejevim u Požarevac su dovezene sadnice breza iz podmoskovskog sela Povarovo u reonu Volokolamska. Po broju poginulih to je bila 441 sadnica sa tehničkom rezervom. Jugoslovenski učenici, studenti, radnici, vojnici, tri dana su sadili ruske breze u svoju rodnu zemlju, a svečana ceremonija završne sadnje dogodila se 15. oktobra 1967. godine. Jednu od tih breza zasadio je i legendarni sovjetski pevač Mark Bernes.

Sadnice su se primile. Kako smatraju srpski zavičajni kustosi, zemlja pod svakom brezom bila je u toku borbi zalivena od trećine do polovine litre ratničke krvi. Primećeno je da su listovi na tom drveću listali po mesec dana kasnije nego na balkanskim brezama: genetsko sećanje im nije dalo da zaborave svoju postojbinu. Stabla mnogih breza godinama su se razdvajala, račvala i umnožavala prirodno. Ljudi su ih smatrali simbolima dva naroda – ruskog i srpskog, sa zajedničkim korenom.

Tako je stvoren, jedinstven u svetu, „živ“ spomenik u kome centralno mesto ne zauzimaju mramor, bronza ili granit, nego brezova šuma, posađena na večno sećanje i za pokoj duše slovenskih boraca, a koju pažljivo Požarevljani čuvaju. Budući da se zatekla na gostovanju u Požarevcu u maju 2007. godine i saznavši da je, kao rezultat varvarskog bombardovanja Jugoslavije 1999. godine usled zračenja i isparenja posle bombardovanja petrohemijskog kompleksa u Pančevu, postradao veći deo brezove šume, pozorišni radnik i producent Nadežda Kuzina pokrenula je međunarodnu akciju za obnovu brezove šume. Akciju su podržali javne i državne organizacije obe zemlje. Na dan memorijalnog kompleksa, 15. oktobra 2007. godine u Požarevac je, na molbu žitelja grada, iz istog rasadnika, Povarova, kao i pre četrdeset godina, stiglo i posađeno 300 breza kao zamena za svelo drveće usled bombardovanja.

U svečanoj akciji nove sadnje učestvovali su predstavnici ambasada Rusije, Belorusije i Ukrajine, delegacija Volokomamska, rukovodstvo Ruskog centra nauke i kulture u Republici Srbiji (Ruski dom) i brojni građani, veterani, i nekadašnji gorani. Da bi sve breze bile zasađene u jednom danu, uključili su se i vojnici Vojske Srbije. Jednu brezu zasadio je i legendarni pevač i kompozitor Đorđe Marjanović, zvezda jugoslovenske estrade od šezdesetih do devedesetih godina. Kada je on dolazio kod nas na gostovanja, bilo je nemoguće dobiti kartu. On je mnogo uradio za učvršćivanje i ovekovećenje sećanja na poginule sovjetske vojnike u Srbiji koji su sahranjeni na groblju u Beogradu. Još jednu svoju brezu, kao i četrdeset godina ranije, posadio je novinar i istoričar Dragan Bogdanović Bucić, graditelj i čuvar, održavalac tog memorijala. Brezu je posadila i autorka ovih redova. Ruska delegacija položila je venac na obližnji spomenik srpskim ratnicima i nevinim patriotama. Služen je i parastos, grmeli su i plotuni počasnog voda, kao i praznični vatromet. Preporod brezove šume postao je tako međunarodna humanitarna akcija koja je simbolizovala prijateljstvo naših naroda.

Mi smo veoma zahvalni i odajemo priznanje našim , srpskim prijateljima za tako osećajno, blagodarno odnošenje prema podvigu naših boraca, ka istorijskom pamćenju, ka Rusiji. Veza vremena i pokolenja u Srbiji je veoma osetljiva. Srbi pamte da su im Rusi, ne jednom, pomogli: i u oslobađanju petovekovnog turskog ropstva, i od nemačko-fašističkog jarma, i podržali razrešenje kosovskog konflikta. Za prošlih deset godina prijateljski odnosi među našim državama obogaćeni su novim iskustvom saradnje. Sve ove godine park-mermorijal na Čačalici nalazi se pod stalnom brigom Srba.

Predstojeće svečanosti biće zamajac za još veće jedinstvo

U predvečerje ovog jubileja patriotske organizacije Rusije, pod inicijativom Međuregionalnog koordinacionog Saveta industrijalaca, privrednika i preduzetnika zajedno sa rukovodstvom Grada Požarevca, dogovorili su se da realizuju međunarodnu akciju – na Dan oslobođenja Požarevca od fašističke okupacije, iskazati poštovanje sahranjenima na Čačalici, kako crvenoarmejcima, tako i srpskim patriotama, odajući dužne počasti herojima. Predstojeće svečanosti nesumnjivo će dati zamajac još većem jedinstvu naših naroda i jačanju prijateljstva između Rusije i Srbije, pokazujući tako rastresenoj i prigušenoj evropskoj raspravi i druge modele međunarodnih odnosa i „narodne diplomatije“ kojima je cilj saradnja, dobrosusedstvo i svet bez ratova i nasilja.