Običaji za Badnji dan: Kako se u različitim delovima Srbije proslavlja praznik

Svaki kraj ima neku svoju mini strukturu obrednih praksi, pa tako se i pravljenje česnica, od kraja do kraja, razlikuje. Isto važi i za predmete koji se u nju stavljaju.

„Nekada se stavljalo sve što je bitno za to domaćinstvo. I delić praga, kukuruz… Pošto su to bile višečlane porodice, svako od ovih znamenja je određivalo ko će se čime baviti u toku godine. Onaj kome se zalomi delić praga, taj je imao zadatak da čuva domaćinstvo, ko je izvukao kukuruz – to je bio znak da će raditi u polju, drugi će raditi u bašti, itd. Ono sve što je bilo bitno se stavljalo u česnicu i ona se lomila“, kaže etnološkinja za TV Prvu.

Severno od Save i Dunava, u tim krajevima su se manje stavljali ovi kućni simboli, a češće para.

„Nju je domaćin otkupljivao od onog ko je pronašao i stavljao je kraj kućne ikone gde je stajala godinu dana. A šta se radilo s tim novcem? Čuvao se da se kupi so“, objašnjava Vesna i dodaje da su u stara vremena domaćinstva bila takva da su obično sama proizvodila hranu i sve što im je potrebno za život, a ono što nisu mogli da stvore ili uzgoje, to su morali da kupuju.

U nekim krajevima česnice izgledaju poput pogače, a u drugim poput suve pite.

https://citymagazine.danas.rs/gastro/recepti/slatka-cesnica-recept-iz-vojvodine/

„Mi smo danas sve sveli na hranu i trpezu“, kaže etnološkinja i dodaje da nije to ono što je najvažnije na ovaj praznik:

„Na Badnji dan bi onaj najstariji iz kuće, u tradicionalnom odelu kulture, išao iz kuće sa onim najmlađim. To je znak da dete preuzima tradiciju iz kuće, pa je tako išao sa dedom u ranu zoru pre izlaska sunca, u seču badnjaka. To je hrastovo ili cerovo drvo“, kaže Vesna i dodaje da tamo gde ova vrsta rastinja nije postajala, meštani su još u jesen ostavljali neko čvornato drvo koje će se zameniti badnjak.

„Badnjak se donosio pred kuću, stavljao na istočnu stranu i uveče, uz određene folklorne običaje, domaćin ga je ritualno unosio u kuću. Badnjak se isecao na tri, pet ili više delova i svaki put kad je domaćin izlazio po sledeći komad, izgovarao je određeni tekst. Badnjak se celivao, mazao medom i šećerom i stavljao na peć da pregori, ali ne da izgori“, kaže etnološkinja za TVPrva.

A zašto je bitno da imamo prase, odnosno pečenicu za Božić?

„Pečenica je sastavni deo, neka vrsta žrtve i dara i živima i njihovim precima. Crkva ovaj ritual žrtvovanja ne priznaje, ali dopušta da ga u domu domaćin čini. Sve pečenice su neka vrsta žrtve. Meso, prasetina se seče na božićnom kolaču i oni moraju da budu sjedinjeni. Kolač je telo, a pečenica žrtva za naše ovozemaljsko postojanje“, objasnila je etnološkinja za TV Prva.