Od diskus hernije češće boluju muškarci

Prema njegovim rečima, oko 90 odsto ljudi na planeti je u nekom periodu svog života imalo epizode bola u krstima.

– Često se dešava da se diskus hernija meša sa drugim nazivima za lokalizaciju bola kao što su lumbago (bol u slabinskom delu tela), išijas (bol duž noge) ili lumboishijaligija (bol u slabinskom delu i nozi). U 15 odsto slučajeva se dijagnoza vrlo brzo razreši, odnosno otkrije se uzrok tegobe – ističe Roganović.

Faktori rizika za nastanak diskus hernije su različiti, od uzrasta, nasledne predispozicije pa do dugog sedenja, podizanja tereta i naglog rotiranja tela.

– Trauma u vidu naglog udarca ili pada i te kako se može svrstati u uzročnike pojave ovog neurohirurškog oboljenja. Kada je reč o učestalosti diskusa kod polova, češće obolevaju muškarci, jer na promene utiče pojačano lučenje testosterona. Isto tako, slabija muskulatura ili pušenje može da prouzrokuje pojavu diskus hernije – navodi Roganović i dodaje da se prve promene na kičmenom stubu javljaju već u drugoj deceniji života kod muškaraca, odnosno u trećoj kod žena.

Klinička slika diskus hernije zavisi od brojnih mehaničkih faktora i to od količine supstance diska koja se utisnula u kičmeni kanal, od broja pogođenih korena nerava i od veličine prostora unutar kičmenog kanala, jer neki pacijenti imaju uzan kanal i tada veoma mala hernija može izazvati teške simptome.

– Bol u donjem delu leđa je početna tegoba, koja se prikazuje kao tup bol sa pogoršavanjem pri naporu. Kod diskus hernije bol u nozi je uvek izraženiji od bola u leđima. Bolesnik sa slabinskim diskusom usporeno se kreće, savijen je napred i bočno i više mu odgovara stajanje od sedenja ili ležanja. Neophodno je mirovanje, u nekim slučajevima primena anelgetika ili imobilizacija. Bol se nakon mesec dana kod 80 do 90 odsto bolesnika potpuno povlači i dve trećine pacijenata nakon toga više ne posećuje svog lekara – objašnjava neurohirurg.

Pored konzervativnog tretmana postoji još dva načina lečenja i to fizikalna terapija i u krajnjem slučaju hirurško lečenje.

– Fizikalna terapija (kineziterapija) sprovodi se nakon prestanka bola, kada se radi na jačanju abdomalnih mišića i uče se zaštitni položaji tokom obavljanja dnevnih aktivnosti. Ukoliko bol traje duže od mesec dana i osoba ne reaguje na lekove, neophodno je utvrditi da li se radi o sindromu “kauda ekvina”, koji uzrokuje motorne i senzorne promene u nogama, dovodi do poremećaja mokraćne bešike i creva (nemogućnost kontrolisanja stolice). U tom slučaju neophodno je hirurško lečenje – objašnjava Roganović.