Od Hemingveja do Stinga – ko je voleo vina i ko danas voli da pravi vina

O vinu, koje je bilo jedno od njegovih omiljenih pića, često je pisao. Govorio je da je ono najcivilizovanija stvar na svetu, te da je to nešto veliko zbog čega možeš da zaboraviše sve loše. O vinu je mislio kao o zdravoj i pirodnoj navici, kao o hrani. Ali i kao o izvoru sreće i zadovoljstva. “Osoba sa velikim znanjem i dobrim obrazovanjem može da oseti beskonačno uživanje u vinu”, smatrao je slavni pisac.

“Samo hulje piju mleko”, govorio je veliki vinopija Šarl Bodler. On je verovao da čuje glas vina, koje u mozgu čoveka stvara poeziju. Tin Ujević, govorio je da ono razvezuje jezik, a Matoš da talenti niču u krajevima bogatim vinovom lozom. Mirko Kovač isticao je da je istorija književnosti jedna beskrajna točionica. Ali nije samo književnost natopljena vinom. Mnogo je naučnika, političara, slikara… koji su svoju inspiraciju tražili u ovom piću.

Veliki ljubitelj vina bio je i pronalazač i političar Bendžamin Frenklin. “Vino čini svakodnevni život podnošljivijim. Manje je užurban, ima manje tenzija i više tolerancije sa vinom”, pisao je Frenklin, a čuvena je njegova rečenica – vino je siguran dokaz da nas Bog voli i da želi da budemo srećni.

Slavni vojskovođa Nepoleon Bonaparta smatrao je da u pobedi treba služiti šampanjac, dok u je u porazu on neophodan. Osim šampanjca, jedino je još voleo da pije vina Šambertena. “Ništa ne čini budućnost tako ružičastom kao čaša šambertena”, pričao je Napoleon.

Današnje slavne vinopije svoju ljubav pretaču u ozbiljan posao. Brojna su imena iz sveta filma, muzike, politike… odlučila da se posvete uzgoju grožđa i proizvodnji vina.

Glumci Antonio Banderas, Dru Barimor, Žerar Depardje, Olivija NJutn Džon ili košarkaš Jao Ming, neki su od ljudi koji između ostalog danas imaju i svoje vinarije.

Među njima je u tome možda najuspešniji filmski reditelj Frensis Ford Kopola. Razlog za to je i što je on svoj prvi vinograd kupio još 1975. od novca koji je zaradio zahvaljujući “Kumu”. Danas, više od 40 godina kasnije, smatra da je vinarstvo umetnička forma kao i film, a zanimljivo je da se jedna od vrsta rozea koje proizvodi njegova vinarija zove Sofija, po njegovoj ćerci.

I dok se Kopolina vina mogu naći širom Amerike, pa čak i sveta (postoji i par lokala u Beogradu koja prodaju ova vina), pojedine poznate ličnosti ovime se bave isključivo za sopstvenu upotrebu. Porodica Bekama ima vinograd još od kada je Dejvid igrao u Real Madridu (Viktorija i on su postali prave vinopije u Španiji), ali vino prave isključivo za porodicu i pirjatelje. S druge strane, najpoznatija vina u Australiji nastaju u vinariji čiji su vlasnici članovi hard rok benda AC/DC. „Back in Black Shiraz,“  „Thunderstruck Chardonnay“, „You Shook Me All Night Long Moscato” i „Highway to Hell Cabernet Sauvignon“ samo su neka od vina koja proizvode.

Po svojim pesmama vina naziva i pevač Sting. “Sister Moon” i “When We Dance” su inače biodinamička i organska vina, kako se i očekuje od ovog borca za zaštitu životne sredine. Za njih je slavni pevač dobio brojne nagrade, a zanimljivo je da danas priznaje da se jako kasno zaljubio u vino.

“Ja sam iz kulture u kojoj se pije pivo. Nisam popio čašu vino do svojih kasnih dvadesetih godina. Kad sam kao mladi muzičar dobijao neka prestižna vina, poklanjao sam ih svojim prijateljima”, kaže pevač koji poslednjih godina živi na svom imanju u Italiji u blizini vinograda.

Ovaj trend prenošenja ljubavi prema vinu u posao nije baš toliko zastupljen kod nas. Pored pevača Zvonka Bogdana vinogradarstvom se bavi tek poneki biznismen ili političar.