Od prodavca novina do 20 osvojenih Oskara: Ko je bio Volt Dizni, tvorac čuvenih crtanih filmova?

Volter Eliot Dizni, kako mu je glasilo pravo ime, rođen je kao četvrto dete Elajasa Diznija i Flore Kol u kući koju je njegov otac sagradio sopstvenim rukama.

Kada je imao četiri godine, porodica Dizni se preselila u gradić Marselin u Misuriju, gde su kupili farmu i bavili se stočarstvom.

U jednom od svojih intervjua, Volt Dizni je rekao da je prvi put našao posao kada je imao samo devet godina, a radio je kao raznosač novina u Marselinu.

Posao mu je oduzimao mnogo vremena, te nije mnogo vremena posvećivao učenju, a ljubav prema umetnosti izgradio je gledajući filmove.

Prve skice napravio je u srednjoškolskoj klupi, međutim, vođen ljubavlju prema otadžbini, odmah po završetku srednje škole, sa 16 godina, u dokumentima je lažirao da je godinu dana stariji kako bi mogao da se pridruži humanitarcima iz Crvenog krsta koji su pomagali ranjenicima.

Ipak, rat je ubrzo završen, ali Dizni je i nakon toga nastavio da pomaže pri Crvenom krstu u saniranju posledica rata, zbog čega je otišao u Francusku.

Boraveći u Francuskoj bio je zadužen da prevozi ranjene vojnike, ali i namirnice i medicinski materijal koji je potreban za njihovo lečenje.

Slobodno vreme je i tada koristio za crtanje karikatura gde god bi našao slobodno mesto – na ambulantnim kolima koja je vozio ili na papirima, koje bi slao na konkurse u domovinu. Nije prošao ni na jednom konkursu.

https://www.youtube.com/watch?v=NxkUIW6e0wY&t=1008s

Ambulantna jedinica kojoj je pripadao vratila se u Sjedinjene Američke Države 1919. godine. Smatrao je da je u Francusku otišao kao dečačić iz Misurija, a da se iz rata vratio kao odrastao i zreo čovek.

„Želim da budem umetnik!“

Po povratku iz Francuske, roditeljima je rekao da želi da bude umetnik, na šta mu je otac rekao da od toga neće moći da zaradi dovoljno novca za život. „Ipak ću pokušati“, odgovorio je Volt svome ocu i, kao što sada znamo, nije pogrešio u svojoj ambicioznoj odluci.

Prvu firmu osnovao je ubrzo nakon toga, zajedno sa svojim komšijom Jubom Ajversom. Kompaniju su nazvali Dizni i Ajverks, a bavili su se crtanjem reklama.

Ubrzo je dobio ponudu za posao u kanzaškoj filmskoj kompaniji, i to je trenutak kada se prvi put susreo sa animiranim filmovima. Bila je to „ljubav na prvi pogled“.

Prve animirane filmove napravio je u maloj garaži iza kuće, a ubrzo je jedan od njih i prodao jednom bioskopu u Kanzas Sitiju. Počeo je i da eksperimentiše, ubacujući svoje animirane junake u igrane filmove, ali i obrnuto, što nikada dotad nije viđeno.

Dvadesetih godina prošlog veka Njujork je bio centar industrije animiranih filmova, koji su tih godina uglavnom bili nemi, ali dovoljno zanimljivi da bi popunili repertoare bioskopa širom Amerike.

Ipak, Volt je odlučio da sreću okuša u Los Anđelesu, gde se preselio 1923. godine i osnovao svoj prvi samostalni filmski studio, koji je nazvao Studio braće Dizni.

Sa 24 godine, Dizni je oženio Lilijen Baunds, zaposlenu u njegovom studiju, s kojom je imao dve ćerke.

Kompanija je ubrzo preimenovana u Volt Dizni Studio, gde je nastao i njegov prvi originalni animirani junak – zec Osvald, koji mu je oteo Univerzal studio.

Animirani likovi – sva „deca“ Volta Diznija

Nakon zeca Osvalda, koji mu je otet, Dizni nije klonuo duhom, već se u njemu rodila motivacija da stvara još više i da uspe da premaši popularnost animiranih filmova stvorenih u Njujorku.

Najpoznatiji junak Volta Diznija nastao je tokom jednog od putovanja u Njujork. Tada je nastala ideja o malom mišu Mortimeru, kojeg je Lilijen preimenovala u jedno od najpoznatijih imena industriji animiranih filmova do danas. Naravno, reč je o Miki Mausu.

Miki Maus nije odmah doživeo popularnost, već se to desilo nekoliko godina kasnije, kada je Dizni snimio zvučni film koji je nazvao Parobrod Vili.

Film je postigao veliki uspeh, a od tada su svi Diznijevi filmovi zvučni, a interesantno je da je sam Dizni davao glas svojim junacima, te je Miki Maus pričao glasom svog tvorca sve do 1947. godine.

Nedugo zatim, serijalu kratkih muzičkih animiranih filmova pridružili su se i mnogi drugi poznati likovi, prijatelji Miki Mausa – Paja Patak, Šilja, Pluton, ali i mnogi drugi.

Osim kratkometražnih, Volt Dizni je tvorac i mnogih najpoznatijih dugometražnih animiranih filmova, počevši sa Snežanom i sedam patuljaka, koji je snimljen 1937. godine, nakon čega su usledili Pinokio, Fantazija, Dambo, Bambi, Pepeljuga, Alisa u Zemlji čuda i Petar Pan.

Rađanje ideje o Diznilendu

Vremenom, kako je pravio sve više filmova, studio je rastao i imao je mogućnosti da zaposli sve veći broj ljudi, čime se povećavala i produktivnost.

Kada je zaradio dovoljno novca i dok mu je u studiju bio zaposlen veliki broj ljudi, Volt Dizni je pokušavao da smisli način da svim zaposlenima omogući da u slobodno vreme mogu da uživaju sa svojim porodicama.

Dosetio se da im napravi zabavni park, a izgradnja ovog, tada skromnog projekta, počela je četrdesetih godina 20. veka. Vremenom je, kao što danas možemo da svedočimo, ovaj projekat prerastao u omiljeno mesto dece, ali i roditelja širom sveta, poznat kao Diznilend.

Mit o smrti Volta Diznija

Tokom života osvojio je više od 950 nagrada za svoja dela, od čega čak 20 Oskara, što je najveći broj Oskara za jednog filmskog umetnika ikada.

Međutim, 1966. godine pao je u postelju, a dijagnoza nije slutila na dobro.

Lekari su konstatovali da boluje od raka pluća i savetovali operaciju kojom bi mu bilo uklonjeno jedno plućno krilo.

Volt Dizni je pristao, ali ubrzo posle operacije, 15. decembra. 1966. godine, umro je u 65. godini života.

Poslednja želja mu je bila da se ne organizuje javna sahrana, te je sahranjen u krugu prijatelja na groblju Glendejl u Kaliforniji.

Dugo nakon njegove smrti, svetom je kružila priča da Volt Dizni zapravo nije umro, već da je zaleđen i da se čuva u kapsuli, odakle bi jednog dana izašao i nastavio da živi u nekom drugom vremenu.

Ova priča nikada nije potvrđena niti postoje neki dokazi koji joj govore u prilog, ali zaživela je u svetu kao moderan mit u koji veruju mnogi.

Volt Dizni će u svetu zauvek ostati upamćen kao čovek koji je svojom vizijom, maštom i kreativnošću ulepšao detinjstva mnogih generacija, kao neko čiji uticaj se vidi i danas, možda i jače nego ikada, kroz nasleđe koje je ostavio i koje nikada neće izbledeti.