Odakle dolaze emisije gasova sa efektom staklene bašte

I pored toga što su ljudi ove godine znatno smanjili svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte, to nije ni blizu dovoljnog da se preokrene trend koji je pokrenut industrijskom revolucijom i većom upotrebom fosilnih goriva.

Kao što je poznato, veća količina gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi dovodi do zagrevanja planete koje izaziva klimatske promene, piše Nemanja Milović za portal Klima101.rs.

Kako bismo izbegli najteže posledice biće neophodno da, za početak, u narednih 10 godina svake godine smanjujemo emisije gasova sa efektom staklene bašte u sličnoj meri kao što se to dogodilo ove godine.

Kako bismo znali kako na najbolji način možemo izvesti taj zadatak, neophodno je da znamo iz kojih sektora dolazi najviše emisija, a kao što ćete imati prilike da vidite, pažnja koju određene oblasti dobijaju u medijima nije uvek odgovarajuća uticaju koji imaju na klimatske promene.

Energija

Iako je poslednjih godina proizvodnji hrane, posebno mesa, u medijima posvećeno mnogo pažnje, ubedljivo najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte je energetski sektor koji je 2016. bio odgovoran za skoro tri četvrtine svih emisija, čak 73 odsto.

Jednostavno, energija je neophodna za svaki aspekt modernog života: proizvodnju struje, grejanje, transport, kao i pravljenje svih proizvoda koje koristimo, od kompjutera i veš-mašina do odeće i obuće.

Dok god naš sistem u ogromnoj meri zavisi od fosilnih goriva, čijim sagorevanjem se oslobađaju gasovi sa efektom staklene bašte, energetski sektor će ostati glavni pokretač klimatskih promena.

U okviru energetskog sektora najviše emisija dolazi od proizvodnje struje i grejanja, koji su odgovorni za 30,4 odsto ukupnih svetskih emisija, zatim slede saobraćaj sa 15,9 odsto, proizvodnja i građevinarstvo sa 12,4 odsto i ostali izvori poput poput industrijskih procesa i odbeglih emisija koji su zajedno odgovorni za 14,3 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte na svetskom nivou.

Transport

Jedna od oblasti energetike koju vredi pažljivije pogledati je transport. U okviru ovog sektora najveća količina emisija dolazi od drumskog saobraćaja, otprilike tri četvrtine svih emisija iz sektora transporta, što odgovara udelu od 11,9 odsto u ukupnim svetskim emisijama. Zatim slede avio-saobraćaj, morski i na posletku železnički saobraćaj.

Avio-saobraćaj trenutno verovatno izaziva najviše pažnje u medijima iako je odgovoran za oko 2% ukupnih svetskih emisija. Razlog za to je što, posmatrano po broju putnika, avioni zagađuju daleko više od autobusa i automobila, a ovaj vid prevoza takođe beleži i najveći porast, tako da se može očekivati da u budućnosti postane još značajniji izvor emisija.

Kako možemo smanjiti emisije iz energetskog sektora

Kada razmišljamo o načinima za smanjenje ovih emisija, sektor proizvodnje struje i grejanja je najjednostavniji za rešavanje i tu već sada imamo tehnologiju zasnovanu na obnovljivim izvorima koja je dostupna i dovoljno jeftina tako da u velikoj meri može zameniti fosilna goriva.

I zaista, sektor proizvodnje struje se u ovom trenutku najbrže dekarbonizuje, međutim, kako se udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije bude povećavao to će rađati nove izazove koje treba rešavati.

Činjenica da sve veću količinu struje sada možemo da proizvodimo pomoću obnovljivih izvora značiće i ostalim delovima energetskog sektora, pošto je put za smanjivanje emisija u njima elektrifikacija, odnosno korišćenje električne energije za sve aktivnosti, umesto direktnog sagorevanja fosilnih goriva.

U nekim oblastima, kao što je saobraćaj, to je relativno jednostavno izvodljivo i već sada imamo priliku da vidimo da električna vozila postaju sve popularnija i očekuje se da u narednim godinama počnu da preuzimaju primat. Sa druge strane, u teškoj industriji je elektrifikaciju dosta teže sprovesti i tu još treba pronaći efikasna rešenja koja će omogućiti upotrebu struje umesto direktnog sagorevanja fosilnih goriva.

Poljoprivreda i upotreba zemljišta

Udeo poljoprivrede u ukupnim svetskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte iznosi 11,8 odsto. Otprilike polovina tih emisija otpada na stočarstvo u okviru koga životinje tokom varenja oslobađaju velike količine metana.

Metan je višestruko snažniji gas staklene bašte u odnosu na ugljen-dioksid, ali na sreću se i mnogo kraće zadržava u atmosferi, oko 12 godina, dok ugljen-dioksid u atmosferi može da preživi i do 1.000 godina.

Istovremeno, upotreba zemljišta je odgovorna za 6,5 odsto svih emisija gasova sa efektom staklene bašte, i u najvećoj meri podrazumeva deforestaciju i promenu namene zemljišta iz šumskog u poljoprivredno.

Tako da, iako se ova dva sektora „broje“ odvojeno, njih je korisno posmatrati pridruženo zato što su u službi proizvodnje hrane. Prema podacima sajta Our World in Data, ukupne emisije koje nastaju zbog proizvodnje hrane (ovde se ubrajaju i emisije koje nastaju korišćenjem goriva i električne energije za transport i obradu hrane) iznose otprilike četvrtinu svih svetskih emisija.

Međutim, ne oslobađa se jednaka količina gasova sa efektom staklene bašte prilikom proizvodnje svake vrste hrane. Meso uglavnom ima dosta veći uticaj na životnu sredinu u odnosu na voće i povrće, a ubedljivo najveće emisije gasova sa efektom staklene bašte nastaju prilikom proizvodnje govedine.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.