Odeća i obuća najpopularniji artikli u veb šopu

Ovo su rezultati prvog panevropskog istraživanja kompanije Masterkard o e-trgovini i novim metodama plaćanja. Polazeći od procene da će evropsko tržište e-trgovine, u periodu od 2015. do 2018. godine, zabeležiti rast od 45 odsto u ovo istraživanje su uključeni potrošači u više od 20 zemalja Evropske ekonomske zajednice (EEA).

– Duboko razumevanje načina na koji Evropljani prihvataju digitalno ponašanje, omogućava nam da radimo sa partnerima širom kontinenta na kreiranju proizvoda, rešenja i tehnologije koja čini život jednostavnijim. U sve kompleksnijem okruženju, čije je obeležje oslanjanje na digitalne tehnologije, i kompanija Masterkard kreira rešenja koja nam omogućavaju da obavimo poslove na način koji ne kompromituje efikasnost i sigurnost onlajn kupovine – kaže Havijer Peres, predsednik kompanije Masterkard za Evropu.

Na listi onih kojima je onlajn kupovina redovna nedeljna aktivnost čelnu poziciju zauzimaju Britanci (41 odsto). Slede Irci (32 odsto) i Nemci (30 odsto). S druge strane, Finci (17 odsto), Estonci (16 odsto) i Danci (16 odsto) nemaju ustaljenu naviku onlajn kupovine na nedeljnom nivou. Istraživanje pokazuje da se onlajn kupovina mnogo češće obavlja na nedeljnom, nego na dnevnom nivou. To se može objasniti činjenicom da ljudi ređe onlajn kupuju artikle za svakodnevnu upotrebu, dok su odeća i obuća najpopularniju artikli (prosek za EEZ je 48 odsto), slede karte (34 odsto), elektronski uređaji (33 odsto) i knjige (31 odsto). Stavovi anketiranih razlikuju se i kad je reč o sredstvima plaćanja koja se koriste pri onlajn kupovini. Tako je, recimo, u Češkoj, Nemačkoj, Holandiji i Poljskoj onlajn bankarstvo dvostruko popularnije od plaćanja karticama, dok su, nasuprot tome, u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji, Irskoj i Italiji, najpopularnije kartice. Istraživanje je obuhvatilo i nove metode plaćanja kao što su elektronski novčanici, bankarske aplikacije i skeniranje QR kodova i utvrđeno je da uprkos otvorenosti za nove tehnologija, interesovanje za njih još uvek nije pretočeno u praksu. Kao argument za tu konstataciju navodi se podatak da su internet kupci u Španiji samo u teoriji iskazali veliko interesovanje za e-novčanike, ali u praksi zaostaju za Norvežanima (20 odsto), Grcima (20 odsto) i Fincima (19 odsto) kada je u pitanju realna upotreba ove mobilne tehnologije. Strah od prevare glavni je razlog zašto ljudi zaziru od onlajn kupovine, pri čemu je strah posebno izražen kod kupaca u Grčkoj (71 odsto) i Španiji (64 odsto), dok je u Danskoj znatno niži (46 odsto).

Nepoverenje u ovaj vid kupovine još više je izraženo kad je reč o prekograničnoj e-trgovini. Francuski onlajn kupci, koji nikad ne kupuju u drugim državama, gotovo duplo češće od Španaca i Italijana navode nepoverenje u strane sajtove kao razlog za taj postupak, a u poređenju sa Poljacima i Česima čak četiri puta češće. Ipak, moglo bi se reći da je glavni razlog za to dostupnost dobrih opcija u sopstvenim zemljama. Čak 40 odsto onlajn kupaca iz Finske i Poljske koji ne kupuju u inostranstvu smatraju da sajtovi za e-trgovinu u njihovim državama zadovoljavaju njihove potrebe, a sličan stav su iskazali i kupci u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj.

Najpopularniji artikli kupljeni u inostranstvu su odeća, aksesoari i obuća (37 odsto), slede knjige, DVD i video-igre (21 odsto). Verovatnoća da će ljudi iskoristiti ove ponude varira od zemlje do zemlje. S jedne strane, više od dve petine onlajn kupaca u Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Litvaniji, Holandiji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj potvrdili su da nikada nisu kupili nešto sa veb-sajta iz neke druge države. Nasuprot tome, gotovo 90 odsto onlajn kupaca u Austriji i Irskoj tvrde da su makar jednom „pazarili“ putem interneta u drugoj državi. Isto važi i za dve trećine onlajn kupca u Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji.

Zaključak je da postoji veliki potencijal za rast prekogranične e-trgovine, ali preduslov za to je izgradnja poverenja u tu vrstu trgovine, kao i stalno unapređenje ponuda i uslova za kupovinu putem interneta. Istraživanje je sprovedeno kao onlajn upitnik kroz onlajn panele među ispitanicima starosti od 18 do 64 godine, koji poseduju ili platnu karticu, ili račun u banci. Uzorak se razlikovao od zemlje do zemlje, varirajući od 855 do 3.439 ispitanika, a ukupno je ispitano 42.881 korisnika iz 23 države.

Onlajn kupovina u Srbiji

– Istraživanje MasterIndex, sprovedeno u septembru 2016. godine, pokazalo je da aktivni korisnici kartica u Srbiji godišnje obave 13 onlajn transakcija u proseku, što ukazuje da ima prostora za unapređenje tog segmenta. Preko interneta se najčešće kupuju odeća i obuća (44 odsto) i električni aparati (33 odsto), dok 18 odsto ispitanika plaća svoje račune onlajn. Domaći veb šopovi su popularniji od inostranih (79 naspram 50 odsto), dok četvrtina ispitanika koristi sajtove sa kuponima za grupnu kupovinu – kaže Jelena Ristić, direktor Masterkarda za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.