Odlaganje alarma ujutru možda i nije tako loše: Novo naučno istraživanje pokazalo kako utiče na telo

Ranija istraživanja su se bavila štetnim posledicamakoje ostavlja odlaganje alarma, sugerirajući da mini ciklusi od pet ili deset minuta nisu korisni za naše telo, piše Sicience alert.

Međutim, istraživači sa Stokholmskog univerziteta u Švedskoj i Univerziteta Monash u Australiji opovrgli su tu ideju u nedavnom istraživanju.

Oni su proučavali 31 osobe koje redovno odlažu alarm u laboratorijskim uslovima i otkrili da 30 minuta dodatnog sna ili nisu imali uticaja ili su čak poboljšali njihove kognitivne sposobnosti na zadatku koji su izvršavali odmah nakon buđenja, u poređenju sa osobama koje nisu koristile odgađanje budilnika i ustajale su odmah.

„Ovi rezultati ukazuju da nema razloga da prestanete sa odlaganjem budilnika ujutru ako vam to prija, bar ne za periode od oko 30 minuta“, izjavila je naučnica Tina Sundelin sa Stokholmskog univerziteta.

„Zapravo, to može čak pomoći osobama koje se teško bude ujutru da budu nešto budnije kad ustanu.“

Tih 30 minuta odgađanja budilnika sastojalo se od tri intervala od po 9 do 10 minuta svaki. U poređenju sa neprekidnim spavanjem tokom tog polusatnog perioda, ponovni pozivi na buđenje rezultirali su prosečnim gubitkom sna od 6 minuta tokom noći.

Osim kognitivnog poboljšanja koje su primetili kod nekih učesnika, istraživači takođe sugerišu da odgađanje buđenja može omogućiti lakše buđenje iz lakšeg dela ciklusa spavanja – umesto da vas zvono probudi iz dubokog sna – što može da bude blaže za telo.

Nisu primećene razlike u raspoloženju, nivou stresa, jutarnjoj pospanosti ili arhitekturi sna (različitim ciklusima koje prirodno prolazimo tokom sna) između osoba koje koriste odgađanje budilnika i onih koje to ne rade.

Tim je takođe anketirao 1.732 volontera kako bi utvrdili koliko je uobičajeno odgađanje buđenja: 69 posto ispitanika je izjavilo da pritisne dugme za odgađanje budilnika ili postavi više alarma.

Osobe koje koriste odgađanje buđenja su češće mlađe i večernje, a ne jutarnje osobe, s prosečnim vremenom odgađanja od 22 minuta.

U većem uzorku, jutarnja pospanost i kraće spavanje bili su češći kod osoba koje koriste odgađanje budilnika.

Istraživači priznaju da odgađanje buđenja može potencijalno da poremeti san, ali isto tako ukazuju na neke od prednosti koje su primetili.

Zaključak je, kao i kod nekih ranijih studija, da mnogo zavisi od vas.

„Kratkotrajno odgađanje buđenja može pomoći u ublažavanju inercije sna, bez značajnog narušavanja kvaliteta sna, posebno kod osoba koje se teško bude ujutru“, navode istraživači u svom objavljenom radu.

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu „Journal of Sleep Research“.