Foto: V. G.Za tri godine okupacije u Velikom ratu, u Kragujevcu su se smenjivala nemačka i austrougarska vlast, a građani su se dovijali i preživljavali kopajući zemunice u dvorištima i sadeći krompir po baštama. Krompir je mešan sa kukuruznim brašnom koje je mleveno u avanu da ne čuju okupatori. Jedina trgovina bio je šverc, a vesti isključivo iz okupacionih „Beogradskih novina”.
Kragujevac je, prema zadnjem zvaničnom popisu pred Prvi svetski rat, 1910. godine imao 16.690 stanovnika.
– Optužujući Srbiju za sarajevski atentat 28. juna 1914. godine, Austrougarska je navodila i Kragujevac koji je davao podstrek i elan oslobodilačkom zamahu u Bosni. Kragujevac je optuživan zato što su se „pored bombi iz kragujevačkog zavoda”, u njemu kovale zavere protiv Austrougarskog opstanka, ističe istoričar Predrag Ilić iz Istorijskog arhiva Šumadije u Kragujevcu.
U Kragujevcu je 1914. godine, neposredno pred i odmah posle objave rata bilo sedište dela državnih ustanova, deo kraljevskog dvora kao i Vrhovna komanda, sa stranim savezničkim misijama, jednostavnije rečeno, tu je bila srpska Vrhovna komanda sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem na čelu, dok se u Nišu nalazila Kraljevska vlada na čelu sa Nikolom Pašićem.
Vojvoda Putnik je u Kragujevac došao početkom avgusta 1914. godine i preuzeo dužnost načelnika štaba Vrhovne komande, komandujući trupama iz Čomića vile u Šumaricama.
Kako navodi istoričar Ilić, Kragujevac su tada posećivali i njemu boravili strani predstavnici, atašei, konzuli, ministri, novinari, pustolovi, špijuni i mnogi drugi. Broj stanovnika u Kragujevcu je iz meseca u mesec rastao, što je uveliko prevazilazilo njegove realne mogućnosti i njegov regionalni značaj.
Austrougarske trupe ušle su u Kragujevac 2. novembra 1915. godine, a prethodile su im konjičke patrole koje su prve stigle u grad. Ulice su bile puste, zavese na prozorima spuštene, a vojnici su sa oprezom išli ulicama plašeći se nekog iznenađenja.
– Čim je završen ulazak trupa bilo je dozvoljeno vojnicima da uđu u svaku kuću i rade šta hoće. Konji su uvođeni u kancelarije, salone i sobe, a stanovnici isterivani u kujne, predsoblja, šupe i druge pomoćne prostorije. Stoka je ubijana, piće prosipano, hrana otimana, a ograda često lomljena i korišćena za ogrevm kaže Ilić.
Vrlo brzo osvanuo je i proglas u kome se traži da građani budu mirni i da ne treba očekivati povratak Srba. U proklamaciji je objavljeno koja mesta u Srbiji su osvojena.
Odnos novčanih jedinica odredili su Nemci tako što je jedna austrijska kruna imala vrednost dva dinara, a nemačka marka dva i po dinara.
Neko vreme u Kragujevcu je bio komandant nemačkih i austrougarskih trupa, nemački maršal Makenzen. Stan mu je bio preko puta Okružnog suda, u bivšoj zgradi Finansijskog inspektorata. Mere obezbeđenja maršala Makenzena bile su na izuzetno visokom nivou, što je kod građana Kragujevca izazivalo čuđenje i poredili su to sa zarobljeništvom.
Od svih osvojenih gradova za Nemce je najveću vrednost imao Kragujevac zbog fabrike oružja i municije.
– Odmah po ulasku u grad počeli su da pozivaju nadzornike, majstore i radnike VTZ i prisiljavaju ih da pokažu gde su sakrili ili zakopali delove demontiranih mašina. Molili su, obećavali nagrade, pretili, pa i tukli kako bi dobili prave informacije. Od nekih dobijenih informacija, koje su često bile izmišljene imali su malo koristi. Potom su morali sami da krenu u traženje tako što su bušili zemlju na svakom mestu koje im se učinilo mogućim ili sumnjivim, patose otkivali, zidove razbijali i gde god bi što našli nosili su ili uništavali, navodi Predrag Ilić, dodajući da su im u tome svesrdno pomagali i Bugari, koji su zbog fabrike poslali svoje vojne predstavnike.
Kada su posle nekoliko meseci odneli i poslednje parče metala iz VTZ-a Nemci su Austrijancima ostavili samo gole zidove.
Kada su se izbeglice već bile vratile u grad i kada su se oni koji su se krili izašli iz svojih skloništa, početkom decembra 1915. godine vlasti su pozvale sve odrasle muškarce u porti Nove crkve radi davanja legitimacija.
– Stari, slabi i potrebni radnici (mlinari, pekari i druge zanatlije) dobili su legitimacije, a ostale zatvoriše u crkvu i poterali su ih peške za Beograd. Mnogi se više nikada nisu vratili u svoj grad jer su umrli ili ubijeni u Braunau ili drugim lagerima. Prema proceni savremenika koji su ostavili svoja pisana svedočanstva smatra se da je iz Kragujevca tada internirano između dve i tri hiljade građana, kaže naš sagovornik.
Kako se veliki broj građana nije odazvao ovom javnom pozivu neprijateljski vojnici počeli su da pretražuju kuće i muškarce su odvodili na prinudni rad.
Ni kragujevačke bogomolje nisu bile pošteđene obesti neprijatelja.
– U kancelarije Nove crkve Nemci su uvodili konje, a crkvu uzeli za vršenje protestantskih obreda. Kragujevčanima su ostavili samo Staru crkvu, ali i u njoj do Vavedenja (4. decembar) nije obavljana služba. Spominjanje imena članova srpske dinastije Karađorđevića, članova Vlade i srpske vojske je bilo strogo zabranjeno na svim javnim mestima i skupovima. Građani Kragujevca su zbog toga morali da sklanjaju slike i bilo kakva druga znamenja koja se odnose na njih sa svih vidnih mesta čak i u svojim kućama, navodi Ilić.
Kako je hrane bilo sve manje stanovništvo je počelo da se dovija na najrazličiteje načine kako da dođe do nje.
– Kopane su noću zemunice po dvorištima za skrivanje hrane, ali i članova porodice u slučaju potrebe, ali tako da budu neprimetne. Ispod patosa u kućama pravljene su priručne male ostave. Sve je to moralo da se radi u najvećoj tajnosti i isključivo noću. Svaki pedalj obradive zemlje korišćen je za bašte u kojima se najviše uzgajao krompir. Krompir je mešan sa malom količinom brašna i jedno vreme je bio glavna hrana Kragujevčana, opisuje sagovornik Danas život Kragujevčana u Velikom ratu.
U prvo vreme do brašna se teško dolazilo, a žito je bilo teško samleti jer Akcionarski mlin je radio samo za njihovu vojsku. Bojadžićev mlin u Kragujevcu je bio zatvoren sve do avgusta 1916. godine. Jedino sredstvo koje je korišćeno za mlevenje kukuruza bio je drveni avan ili starinska stupa koji su se umotavali u krpu kako se ne bi čulo šta se u kućama radi.
Posle podele Srbije između Austrougarske i Bugarske i ustanovljenjem guvernmana u Beogradu, Kragujevac je 1916. godine prešao iz nemačkih u austrijske ruke.
– Novi gospodari, nova uprava, nova nadleštva, nove legitimacije, nova pljačkanja i nove muke. Uvođenjem svojih nadleštava reformisana je i opštinsku upravu, obrisana nemačka imena ulica. Austrijanci nisu stavili svoja, ali nisu vratili ni stara imena. Ulice su dobile nazive po svom položaju ili geografskom pojmu: glavna ulica, crkvena, moravska i slično. Austrijski režim je hteo da se pokaže blažim, bliži porobljenom Kragujevcu, ali je sistematski isisavao snagu i dušu srpskom narodu, smatra Predrag Ilić
Kretanje građana bilo je slobodnije što je omogućilo da se u mnogo većem obimu razvije nedozvoljena trgovina – šverc.
Avgusta 1916. godine, kada je Rumunija ušla u rat, zbog bojazni da ne dođe do neke pobune naređeno je bilo svim odraslim muškarcima da dođu na železničku stanicu i odatle je nekoliko stotina kragujevčana internirano.
Tek od 1916. godine zahvaljujući aktivnosti Crvenog krsta, počela je da stiže pošta od naših ljudi koji su se nalazili na frontu. Do tada žitelji Kragujevca nisu imali bilo kakve vesti o svojim najbližima koji su se nalazili u vojsci Srbije. Jedine štampane vesti preko kojih su se građani informisali bile su okupacione „Beogradske novine”.
Kako je rat trajao i države i ljihove vojske iscrpljivale tako je krenuo i novi talas pljački imovine građana Kragujevca.
– Austrijski vojnci su upadali usred bela dana u kuće i odnose sve metalne predmete, jastuke i posteljine. Tada je sa Nove crkve skinut i odnet bakarni krov, a i zvona sa ove svetinje nisu bila pošteđena, navodi on.
Kragujevac je u Velikom ratu oslobođen 27. oktobra 1918. godine kada je 1. batalјon 6. puka Drinske divizije svečano umarširao u grad dočekan „kod Krsta” radosnim pokličima stotina Kragujevčana.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
