Odredbe Pariskog klimatskog sporazuma nedostižne

Na onlajn konferencijama čak 195 zemalja došlo je do zaključka da će u narednih 20 godina prosečno zagrevanje u svetu dostići granicu od 1,5 stepeni, a postoji mogućnost i da će je nadmašiti.

Međuvladin panel o klimatskim procenama u svom šestom izveštaju ističe da bi se pogodnost snižavanja emisije ugljen dioksida, kao i gasova staklene bašte, odmah osetila tako što bi se poboljšao kvaliteta vazduha, ali da bi sa druge strane stabilizacija temperature došla tek posle 20 d0 30 godina.

Navode i da je ispuštanjem gasova staklene bašte, ali i onih proizvedenih ljudskim aktivnostima, došlo da zagrevanja za 1,1 stepen u prethodnih 120 do 170 godina.

„Sa rastom od 1,5 stepeni celzijusa globalnog zagrevanja, doći će do sve većih toplotnih talasa, dužih toplih sezona i kraćih hladnih sezona. Na dva stepena celzijusa globalnog zagrevanja, ekstremi toplote bi češće dostizali kritične pragove tolerancije za poljoprivredu i zdravlje“, pokazuje izveštaj.

Rezultati se mogu prikazati u vidu kontrasta između obilnih padavina koje nose poplave i ozbiljnih suša u drugim delovima sveta.

Prema njihovim rečima, u ovom veku se nastavlja negativan trend porasta nivoa mora, što znači da bi najkritičniji momenti u prethodnih 100 godina mogli da postanu redovna godišnja pojava.

Interaktivna mapa IPCC-a pokazuje da će prema jednom od scenarija Arktik u narednom periodu od 20 godina beležiti najveći porast prosečne temperature i to za pet i više stepeni celzijusa. Sa druge strane, oblast u kojoj je Srbija, nalazi se u pojasu od dva i po stepena do tri stepena celzijusa prosečnog zagrevanja, što je otprilike srednja vrednost za Evropu.