Odvojite lekove od praznične trpeze

A da li ste nekada od lekara ili farmaceuta dobili upozorenje koju hranu ne biste smeli da kombinujete sa lekom koji vam je propisan, ili se možda tome ne pridaje dovoljno pažnje?

Neke namirnice mogu umanjiti ili pojačati efekat lekova pa dovesti do neželjenih posledica. Na nepovoljne reakcije hrane i lekova najosetljivija su deca, hronični bolesnici koji najčešće moraju da uzimaju više lekova, pothranjene i starije osobe .

– Kod starijih ljudi funkcija jetre i bubrega je već oslabljena, pa je slabija i eliminacija lekova iz organizma. Lekovi se duže zadržavaju i tako pojačavaju mogućnost nastanka neželjenih propratnih pojava. Inostrane studije su dokazale smanjene nivoe vitamina B grupe, kao i vitamina A i C kod starijih pacijenata, što se velikim delom može pripisati interakcijama lekova i neodgovarajuće ishrane – objašnjava magistar farmacije Branislava Daskalović, regionalni menadžer u kompaniji Hemofarm.

Masna hrana slabi efekat lekova

Tokom predstojećih svečarskih dana na prazničnoj trpezi tradicionalno će se naći dosta masne hrane. Da li znate da masna hrana usporava pražnjenje želuca i pojačava lučenje žučnih i pankreasnih sokova. Posebno su antibiotici osetljivi i u kombinaciji sa masnom hranom se brže razgrađuju pa je njihov efekat dosta slabiji.

– Čorbe od mesa i masnije supe od mesa, takođe ograničavaju apsorpciju lekova za snižavanje visoke telesne temperature, kao i lekova protiv bolova, jer obrazuju neku vrstu filma na sluzokoži želuca i creva. A ako se kombinuje hrana bogata mastima sa lekovima protiv upala i onim protiv reume, javlja se osećaj umora, ošamućenosti, a može se javiti i povraćanje – upozorava farmaceut Branislava Daskalović.

Pečeno meso i roštilj umanjuju efekat lekova protiv astme, stariji masni sirevi umanjuju efekat lekova protiv depresije, a na sličan način deluju i pileća džigerica, sušena riba, bakalar, haringa, fermentisani mlečni proizvodi ukoliko se kombinuju sa lekovima.

Zato, ukoliko koristimo bilo koju propisanu terapiju, moramo obratiti pažnju na izbor hrane, kako bismo doprineli da lekovi koje koristimo ostvare što bolji učinak.

– Opšta je preporuka da pacijent, ukoliko nema problema sa digestivnim traktom poput gastritisa ili čira na želucu, lekove uzima sat vremena pre jela ili najmanje dva sata posle obroka. Na taj način se bitno umanjuje mogućnost loše interakcije leka i hrane – kaže naša sagovornica.

Lekovi i alkohol – čak i fatalne posledice

Najnovija istraživanja SZO otkrivaju da više od 40 odsto ljudi koji uzimaju neku terapiju konzumiraju i alkohol. Najčešće su to tablete za pritisak, tablete protiv bolova, lekovi protiv alergije, terapija protiv šećerne bolesti. Posebno rizičnu grupu čine pacijenti koji alkohol konzumiraju a pritom koriste lekove za smirenje, antidepresive ili tablete za spavanje. Pacijenti često veruju da su se zaštitili ukoliko lekove ne uzimaju direktno sa alkoholom, međutim nije tako.

– Jetri je potrebno oko 90 minuta da razgradi jedno alkoholno piće. Dakle ako popijete tri čaše vina oko 7 sati uveče, a u 9 uveče uzmete tabletu za spavanje, možete znatno pojačati njeno dejstvo i imati ozbiljne probleme – kaže mr pharm Branislava Daskalović.

Svaki lek uz alkohol je okidač za neki neželjeni efekat. Ukoliko uzimate tablete protiv bolova, a konzumirate alkohol, možete osetiti pad koncentracije, dezorijentisanost, povećanu pospanost, a refleksi će vam postati usporeni.

– Ako ste uzeli aspirin, nemojte konzumirati alkohol, jer kombinacija alkohola i aspirina uvećava mogućnost pojave krvarenja u želucu, a antibiotici u kombinaciji sa alkoholom mogu izazvati povraćanje, otežano disanje, ubrzano lupanje srca. Isto tako ukoliko uzimate lekove za razređivanje krvi, zaboravite na alkohol, jer on pojačava dejstvo leka i može doći do unutarnjeg krvarenja – opominje farmaceut Branislava Daskalović.

Alkohol u kombinaciji sa antidepresivima podiže krvni pritisak, izaziva nesanicu i jake glavobolje, a ako uzimate tablete za smirenje poput bromazepama ili bensedina, alkoholno piće pojačava sedativno dejstvo, obara broj otkucaja srca, a posledice mogu biti i fatalne.

Ne preterujte sa slatkišima

Velika količina ugljenih hidrata umanjuje kiselost u želucu i uvećava količinu tečnosti u želucu i crevima. Time se menja biološka raspoloživost leka i umanjuje delovanje brojnih lekova, a posebno onih za lečenje astme i šećerne bolesti.