Ogroman potencijal energije iz središta Zemlje

Sa fotosfere Sunca stižu nam toplota i svetlost, obnovljiv izvor energije koji čovek poslednjih godina sve više koristi u borbi sa klimatskim promenama, sve sa ciljem napuštanja fosilnih goriva.

Međutim, Sunce ne sija uvek, kao što i vetar ne duva stalno istom jačinom i zato ovi varijabilni obnovljivi izvori, iako u velikoj ekspanziji, ne mogu u potpunosti podmiriti naše potrebe za energijom, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Geotermalna energija je obnovljiva, ne emituje gasove sa efektom staklene bašte, praktično je neograničena, ali i neprestana, jer ne zavisi od spoljašnjih uslova. Kao takva ona je idealna za baznu proizvodnju električne energije, ali zbog brojnih izazova ova vrsta energije je poslednjih godina ispala iz fokusa javnosti, međutim to bi ubrzo moglo da se promeni.

Kanadska startap kompanija, Eavor, koja je nedavno prikupila 40 miliona dolara investicija, razvila je inovativan način upotrebe ovog obnovljivog izvora energije, uz pomoć koga se nada da će do 2030. godine generisati dovoljno električne energije za napajanje 10 miliona domaćinstava.

Do kraja decenije, Eavor planira da obezbedi električnu energiju u uslovima uobičajne potražnje, ali i onda kada je potražnja na maksimumu, za manje od 50 dolara po megavat satu bilo gde u svetu, čime bi ova tehnologija postala cenovno konkurentna dobijanju struje iz uglja i prirodnog gasa.

Od središta Zemlje do električne mreže

Iako se jezgro nalazi na oko 2.900 kilometara ispod Zemljine površine, čak i par kilometara ispod nje temperatura može biti i preko 250 °C. Naime, sa bušenjem Zemljine kore, sa svakim kilometrom, temperatura raste u proseku za oko 30°C, a u vulkanskim područjima i za 60°C ili više.

Na dubinama od tri do pet kilometara, koliko su u nekim slučajevima duoboke naftne bušotine, temperatura raste i do nekoliko stotina stepeni Celzijusa. Na tako visokoj temperaturi voda momentalno prelazi u gasovito stanje, a vodena para se može iskoristiti kao radni medijum za pokretanje turbina koje proizvode električnu energiju.

Postavljanje zatvorene petlje kroz koju prolazi voda, ili druga tečnost sličnih karakteristika, koja bi putovala kroz cev na dubinu od tri do pet kilometara ispod Zemljine površine, a zatim se kretala nekoliko kilometara horizontalno, pa natrag na površinu, jeste suština koncepta koji nam donosi startap Eavor.

Samoodrživ koncept

Na ovaj način, ne samo da se neprekidno generiše električna energija, već sam sistem petlje zahteva vrlo malu količinu energije za svoj rad, zahvljujući termodinamici.

Budući da je hladna voda gušća od tople, ona efektivno potiskuje toplu vodu ka površini. Bez potrebe za pumpom, u petlji pod pritiskom, hladna voda se neprestano zagreva ispod Zemljine površine, a na površini se pomoću toplote vodene pare pokreću turbine i proizvodi električna energija.

Brzina ovog ciklusa može se korigovati menjanjem pritiska unutar petlje pomoću ventila koji se nalazi na površini, čime se može smanjiti ili ubrzati proizvodnja električne energije i njeno slanje u električnu mrežu. Ovo praktično znači da Eavor sistem može da podešava proizvodnju struje na osnovu potražnje, kako u uslovima uobičajene, tako i povećane.

U pilot projektu pod nazivom Eavor-Lite, koji je operativan od decembra 2019. u kanadskoj pokrajini Alberti, ova kompanija dokazala je da je ovakav koncept ostvariv.

Iz kompanije Eavor kažu svoje rešenje da mogu da skaliraju i da prave elektrane različite snage, od onih manjih koje imaju kapacitet od nekoliko megavata, do većih, snage više gigavata.

Korišćenje tehnologije koju je razvila naftna industrija

Iz Eavor-a tvrde i da mogu da izgrade ovakav tip petlje koja za svoj rad ne zahteva dodatnu energiju pored one koja dolazi iz središta Zemlje, bilo gde u svetu, obezbeđujući praktično neiscrpan izvor energije iz naše planete, po cenama koje bi bile konkurentne na tržištu, a sve to uz pomoć novih tehnologija bušenja koje su nedavno razvile naftna i gasna industrija.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.