„Tašto je tražiti više kada je i manje dovoljno“, propovedao je u XIV veku engleski franjevac Vilijam Okam (1287-1349), jedan od bez ikakve sumnje, najznačajnijih srednjevekovnih mislilaca.
Mada nije naširoko poznat koliko i njegov prethodnik, franjevac Rodžer Bejkon ili pak kao najznačajniji filozof srednjeg veka, Toma Akvinski, Okamova misao je presudno doprinela potonjem razvoju promišljanja o svetu i buđenju nauke. NJegova načela su, zapravo, poznatija od njega samog.
Okamova oštrica, odnosno Novacula occami, rasprostranjena u modernoj nauci, logici, ali i u životu, predstavlja dobro poznati princip za rešavanje problema izborom onog rešenja koje je najjednostavnije. Ovo heurističko načelo, poznato i kao Lex parsimoniae, a nazivano i Okamov nož ili brijač, kaže da kada postoji više hipoteza, onda treba izabrati onu sa najmanje neophodnih pretpostavki.
No, Okamov princip nije inkvizicija za teorije i hipoteze, već više jedan zgodan, opšteusvojen i koristan vodič u razmišljanju. Kada se u nauci neka pojava objašnjava na takav način da se neprekidno uvode nove i nove pretpostavke samo da bi teorija opstala, Okamova oštrica zapravo pokazuje kako nešto nije u redu sa teorijom.
Već proslavljen svojom mudrošću, Okam sa Oksforda prelazi u jedno od retkih sedišta učenosti, Univerzitet u Parizu, ali zbog kritika metafizike u tadašnjim teološkim učenjima, 1324. godine je sa drugim franjevcima pozvan u Avinjon da odgovara pred papom. Međutim, zajedno sa grupom koje predvodi vođa franjevačkog reda, Mihailo iz Čezene, beži iz Avinjona i sklanja se u Minhen, na dvor Ludviga Bavarskog, monarha koji je u sukobu sa papom. Okrivljen zbog bekstva, Okam će do kraja života biti u političkoj borbi sa papskim režimom, dok će Ludvig postati njegov zaštitnik. Dve decenije kasnije, u jednoj od tada učestalih epidemija, Okam umire od kuge.
Slavni logički brijač će poneti Okamovo ime tek dva veka nakon njegove smrti, u franjevačkom delu Duns Scotus. No, autorstvo mu je pripisano sasvim opravdano jer Okam zagovara ovu, svojevrsnu misaonu ekonomiju ne samo u jednom principu, nego u čitavoj svojoj flozofiji. I prvi je koji to, u jedno zlo doba, zaista čini.
„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.