Okeani, mesta gde žive stotine hiljada virusa

Neočekivano, otkrivena je i velika raznovrsnost virusa u Arktiku.

Ahmed Zajed, mikrobiolog sa Državnog univerziteta Ohajo u SAD i koautor studije, objašnjava da u svakoj kašici morske vode koju zahvatimo postoji milion virusa. Oni su u najvećem broju slučajeva potpuno bezopasni po ljude, ali mogu da inficiraju kitove, morske bakterije i rakove. Stoga će ovakvo mapiranje virusnog biodiverziteta pružiti precizniji prikaz onoga što se dešava u okeanu i omogućiti istraživačima da bolje predvide njegovu budućnost, dodaje Zajed.

Zajedov tim je na ovoj studiji radio od 2009. godine, kada je počeo sa prikupljanjem uzoraka morske vode iz oko 80 gradova širom sveta. Uzorkovanje je trajalo do 2013, a voda je uzimana i sa površine i sa dubine do 4000 metara. Zajed i kolege su analizirali populacije virusa, što je najbliži ekvivalent za vrstu kod virusa, sekvenciranjem njihove DNK. Tako su pronašli skoro 200.000 populacija virusa u pet svetskih okeanskih zona, a vrste u svakoj zoni sadrže sopstvenu virusnu zajednicu. Najraznovrsnije zajednice bile su u umerenim i tropskim površinskim vodama, kao i u Arktičkom okeanu – geografski i politički teško pristupačnom regionu, koji je i u velikom riziku od klimatskih promena.

Koristeći ovu novu mapu virusne raznovrsnosti naučnici bi mogli da manipulišu određenim delovima okeana kako bi povećali sposobnost virusne zajednice da premešta ugljen-dioksid iz plitkih voda u duboki okean, kaže Metju Salivan, mikrobiolog sa Državnog univerziteta Ohajo i glavni autor studije. Okeani, inače, apsorbuju polovinu ugljen-dioksida koju ljudi „upumpavaju“ u Zemljinu atmosferu, a prethodne analize su otkrile da morski virusi mogu da pomognu da se ugljen-dioksid iz površinskih voda okeana odvede u dubinu, čime se on odvaja od atmosfere. Iako je pomalo zastrašujuće upravljati okeanima na ovaj način, Salivan kaže da „moramo ozbiljno da razmišljamo o tome kako da se suočimo sa predstojećim klimatskim izazovima i kako da ih ove promene zaustavimo“.

Iako veliki deo naučne zajednice pozdravlja rezultate ove studije, mnogi upozoravaju da su oni tek vrh ledenog brega. Kurtis Satl, morski virusolog sa Univerziteta Britanska Kolumbija u Vankuveru, kaže kako otkriće da virusi formiraju zajednice u svetskim okeanima pokazuje koliko malo znamo o njima. Iako istraživači sada imaju ogromnu količinu podataka o virusima koji žive u okeanima, još ima mnogo morskih i okeanskih regija koje nikada nisu uzorkovane, dodaje Satl, a među njima su ogromni delovi zapadnog Indijskog okeana i istočnog Pacifika.

Drugi istraživači smatraju da je neophodno više podataka kao i više uzorkovanja kako bi se do kraja razjasnila tolika virusna raznovrsnost u svetskim okeanima. Tako Rebeka Vega Turber, mikrobiolog sa Oregon stejt uiverziteta, kaže da je otkriće raznovrsnosti virusa Arktika izvanredno, ali da bi ponovno uzorkovanje na drugim lokacijama moglo da otkrije da i tamo postoji veći diverzitet nego što je pokazalo prvo istraživanje.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs