Olimpijada usred ekološke katastrofe

Zaliv Guanabara u Rio de Žaneiru je otpad i kloaka milionskog grada. Uprkos tome, ovde će se takmičiti jedriličari.

Aleks Sandro dos Santos stoji na malom drvenom molu na obali zaliva Guanabara na severu milionskog Rio de Žaneira. „Ovde je još uvek preko 20.000 ribara. Svi oni, kao i ja moraju da hrane mnogobrojne porodice. No, ribe gotovo da i nema“, kaže Dos Santos.

Razlog za nestanak ribe ne treba tražiti dugo. Dovoljno je spustiti pogled prema vodenoj površini. No zapravo ni ne treba spuštati pogled jer je smrad već i ovako neizdrživ. Po površini plutaju plastične boce, stare cipele pa čak i komadi nameštaja. Obala je prekrivena muljem iz kojeg se širi smrad koji nagriza nosnice. Pogled na okolinu upotpunjava postapokaliptičnu atmosferu: fabrički odžaci iz kojih kulja dim, rafinerije, a između njih tesno nagurani kućerci – iz kojih sav otpad naravno odlazi direktno u more. I to ne samo fekalije nego i otrovni industrijski otpad iz metalurških pogona. Niko ovde više ne može da živi od ribarstva. „Mnogi ribari rade u turizmu kao pomoćni radnici. Ja od drvenog otpada sastavljam sanduke“, kaže Dos Santos. Da stvar bude gora, 2000. je pukao jedan naftovod poludržavne naftne kompanije Petrobras. Stanovnici još uvek čekaju na obećano obeštećenje.

Sportisti strahuju za zdravlje

Uprkos svemu, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je dopustio održavanje jedriličarskih takmičenja upravo ovde usred ove otrovne kloake. Sportisti strahuju za svoje zdravlje i to je sve samo ne preterana razmaženost zapadnih atleta.

Nemački jedriličar Erik Hajl je teško oboleo posle jedne regate u ovom zalivu 2015. Plikovi po celom telu su izlečeni u jednoj specijalnoj klinici u Berlinu. Mnogi sportisti su ogorčeni. Kako se baviti vodenim sportom ako je dodir s vodom opasan po zdravlje? Zlatni paraolimpijac i jedriličar Hajko Kreger, žestoko je kritikovao MOK: „Da sam u vašoj koži ne bih mogao mirno da spavam“, napisao je Kreger u otvorenom pismu predsedniku MOK-a, Nemcu Tomasu Bahu. #

Bakterije koje žive u zalivu mogu izazvati i mnogo gore bolesti od onih koje je „zaradio“ jedriličar Hajl, poput upale moždane opne. „U svakom slučaju, sportisti bi trebalo da se vakcinišu protiv hepatitisa A“, preporučuje morski biolog Mario Moskateli koji je vršio analize vode u zalivu.

Bezuspešni pokušaji čišćenja

I Serđo Rikardo, aktivist grupe „Viva la Baia“ („Živeo zaliv“) već godinama se bori za spas zaliva. „Zaliv još donekle živi zahvaljujući struji koja dovodi svežu vodu iz Atlantika. Mi to nazivamo „Čudo Guanabare'“, kaže on ukazujući na 100 tona otpada dnevno.

Vozimo se zajedno u čamcu kako bi nam pokazao sve razmere ekološke katastrofe i kako bi nam dokazao da svi pokušaji čišćenja, u koje se kunu lokalne vlasti, na šta se uporno poziva MOK, nisu uspeli. Preko milijardu dolara i međunarodnog novca je utrošeno u filtere za čišćenje voda – ali uzalud. „Većina otpadnih voda i dalje nepročišćeno odlazi u zaliv. Projekt je u potpunosti promašen. Lokalna vlada se bavi kozmetičkim zahvatima poput čamaca koji s površine mora uklanjaju otpad, ali to je smešno“, kaže Rikardo. Novaca se pronašlo i za drugi projekt, no mnogo toga je završilo u crnim kanalima.

O budućnosti zaliva govori i podatak da se naftna kompanija Petrobras sprema da ovde postavi naftne platforme jer se na 7.000 metara dubine nalaze ogromne zalihe nafte.

Nade u Olimpijadu uzaludne

„Nadali smo se da će Olimpijada barem malo poboljšati situaciju, ali ništa“, žali se ribar Aleks Sandro dos Santos. On se i dalje bori za alternativna rešenja poput akva kultura u napuštenim skladištima za naftu. No i uprkos zagađenju i otrovima – sve dok riba iz zaliva završava na tanjiru lokalnog stanovništva, nema napretka. „Imam čelično zdravlje“, kaže 48-godišnjak. Možda tajna leži i u načinu na koji konzumira ribu iz Guanabare: „Uvek s ledeno hladnim pivom“. Friedel Taube (Dojče vele)