Olimpijske igre u budućnosti mogle bi da izgledaju potpuno drugačije, a sve zbog jednog važnog razloga

I dok će sportisti biti fokusirani na sledeće četiri godine, Međunarodni olimpijski komitet već razmišlja o Olimpijadama nakon one u „gradu anđela“. Već sada je poznato da će se letnje Olimpijske igre 2032. godine održati u Brizbejnu u Australiji, a ko će biti domaćin 2036. godine, tek treba da se odluči.

No, čini se da će puno faktora uticati na to koji će grad biti izabran za domaćina Olimpijade za 12 godina. Neće biti presudni samo budžet i dobra infrastruktura, već i vremenski uslovi.

Prema analizi podataka koje je prikupila neprofitna organizacija „CarbonPlan“, koja se bavi proučavanjem klime, ekstremne vremenske prilike poput velikih vrućina i vlage, presudno će uticati na izbor grada za održavanje Olimpijskih igara, piše Si-En-En, prenosi Zimo.

Biće pakleno

Istraživači iz ove organizacije utvrdili da bi do 2050. godine, prema trenutno dostupnim podacima i proračunima, dobar deo sveta mogao da postane nepoželjan za sportove na otvorenom. Naime, stručnjaci savetuju da se sportska događanja otkažu, ako temperatura prelazi 28 stepeni celzijusovih. Pri tome se u obzir uzima ne samo temperatura, nego i vlažnost vazduha, brzina vetra, jačina sunca i stepen oblačnosti.

Prema ovim procenama i preporukama, na primer, Olimpijske igre u Atlanti, koje su održane 1996. godine, 2050. jednostavno ne bi bile moguće. Ista je situacija s drugim domaćinima kao što je Peking, koji bi se takođe mogao naći daleko iznad limita za bezbedno održavanje sporstkih takmičenja na otvorenom.

Gradovi na severu Europe, poput Londona, Osla i Stokholma, mogli bi biti dobri domaćini, dok bi mediteranski gradovi poput Palerma ili Sevilje verovatno bili pretopli. Isto je i sa gotovo celom Afrikom i Indijom.

I šta sad?

Jedno od potencijalnih rešenja je promena termina održavanja samih Olimpijskih igara. Baš kao što je Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru bilo održano u novembru i decembru, kada su temperature prihvatljivije za većinu sportista i posetilaca, slično bi se moglo dogoditi i s letnjim Olimpijskim igrama.

Kako bi to moglo izgledati, videćemo već 2032. godine kad se sportisti okupe u Brizbejnu, koji će u to vreme biti u „zimskom delu godine“. Temperature ne bi trebalo da padnu ispod 15 stepeni što bi za većinu sportista moglo biti idealno.

S druge strane, trenutno aktuelni kandidati za Olimpijske igre 2036. mogli bi se naći u problemima i to upravo zbog visokih temperatura.

Indija je predložila grad Ahmedabad, Indonezija Nusantaru, Katar Dohu, a Turska Istanbul. Tu su još Poljska s Varšavom i Čile sa Santiagom.

Prema podacima organizacije „CarbonPlan“, gotovo svi ovi gradovi bi, u nekom trenutku, premašili granicu sigurno temperature za održavanje takmičenja na otvorenom. Potencijalno rešenje je, uz pomeranje termina samih Igara, održavanje takmičenja na otvorenom u jutarnjim i večernjim terminima.

Iskustvo iz Japana

Pandemijske Olimpijske igre koje su se 2021. godine održale u Tokiju mogle bi poslužiti kao primer za ono što čeka sportiste, ali i gledaoce u budućnosti. Upravo su te Olimpijske igre bile najtoplije do sad, a samo je zahvaljujući dobroj japanskoj organizovanosti i planiranju, prošlo bez ozbiljnijih posledica za sportiste.

Temperature su se u Tokiju penjale iznad 32 stepena, što je bio poseban izazov za sportiste. Čim je postalo jasno da će temperature tokom Igara biti visoke, organizacijski odbor prebacio je maraton i brzo hodanje u planinski grad Saporo gde je temperatura bila niža. Uprkos tome, šestoro takmičara završilo je sa simptomima toplotnog udara.

Prema zvaničnim podacima jedan od 100 takmičaraa razvio je simptome koji su povezani s izlaganjem prevelikoj temepraturi. Samo zahvaljujući brzim reakcijama medicinskih timova, niko od sportista nije hospitaliziran zbog pregrejavanja.

Stručnjaci ističu da ne pozivaju na otkazivanje takmičenja zbog vrućina, već na bolje planiranje i organizaciju. Predlažu da se, na primer, uvede mogućnost više zamena u timskim sportovima, kako bi se izbeglo pregrejavanje igrača ili pak održavanje samih Igara u hladnijem delu godine.

Šta će Međunarodni olimpijski komitet i organizatori budućih igara odlučiti, tek ćemo videti. Ali sigurno je da će jedan od ključnih „igrača“ letnjih Olimpijskih igara u budućnosti biti – vrućina.