Oprezno sa lekovima, nisu sve tablete za lomljenje

Direktorka Farmaceutske komore Srbije Tatjana Šipetić u razgovoru za Danas Online ističe da ne mogu sve tablete da se lome, jer u zavisnosti od vrste leka i njegovog oblika postoji rizik da se izmeni njegovo dejstvo (efektivnost), da se ispolje neželjene reakcije ili toksičnost.

„Različite obloge na čvrstim lekovima mogu da maskiraju neprijatan ukus i miris, povećavaju stabilnost aktivne supstance, daju mogućnost postepenog oslobađanja aktivne supstance, selektivnost isporuke leka na ciljna mesta, smanjuju iritaciju sluznice creva, itd. Lomljenjem takvih lekova narušio bi se omotač, a samim tim i njegova specifična namena“, objašnjava naša sagovornica.

Neki lekovi se, kako kaže, proizvode u vidu gastrorezistentnih tableta sa ciljem da omotač zaštiti lek od agresivnog dejstva želudačne kiseline pa kada bi se takva tableta prepolovila, lek bi izgubio svoje dejstvo, jer će ga kiselina razgraditi ili „onesposobiti“.

„Sa druge strane ukoliko lek ima gastrorezistentni omotač da bi se zaštitio želudac od agresivnog dejstva leka, kao posledica lomljenja, može se javiti bol ili u težim slučajevima krvarenje iz želuca. Kod prepolovljene tablete sa produženim oslobađanjem akivne supstance, celokupna doza, koja bi se inače postepeno oslobađala tokom npr. 8 sati, oslobađa se odjednom. Ako je to lek za snižavanje krvnog pritiska, može doći do naglog pada krvnog pritiska, što je veoma opasno“, obrašnjava direktorka Farmaceutske komore Srbije.

U uputstvu piše da li je lek za lomljenje ili ne

Prema njenim rečima, jedino ako na leku piše „tableta se može podeliti na jednake delove“, tek tada možemo biti sigurni da ćemo lomljenjem uzeti odgovarajuću dozu.

„To znači da proizvođač garantuje da se u polovini tablete nalazi polovina doze leka. Tableta sme da se lomi, deli ili mrvi samo ako je to naglašeno u uputstvu za upotrebu leka. U suprotnom, proizvođač leka ne garantuje efikasnost i bezbednost, a sama primena je rizična. U slučaju da pacijent ima problema sa gutanjem postoje tablete koje mogu da se otope u ustima (oralno disperzibilne tablete) ili da se rastope u čaši vode (disperzibilne tablete). Ako ne postoje ovakvi oblici tableta, propisuju se obične tablete koje smeju da se dele ili mrve ili se pacijentu u apoteci na osnovu recepta lekara izradi magistralni lek sa tačnom dozom aktivne supstance u vidu rastvora, suspenzije ili podeljenog praška“, precizirala je ona.

Šipetić potvrđuje da su najčešći razlozi deljenja tableta deficit leka na tržištu i ušteda.

„Obično dvostruko jači lek nema dvostruko veću cenu, pa pacijenti pokušavaju da uštede kupovinom jačeg leka. U slučaju deficita jedne doze leka, pacijent je primoran da koristi tablete u drugoj dozi i da lomljenjem tableta podešava dozu. Deljenje tablete je ponekad jedini način da pacijent dobije odgovarajući lek u odgovarajućoj dozi, ali zbog svega prethodno navedenog, veoma je važno da se konsultuje sa svojim farmaceutom pre nego što odluči da lomi tabletu“, navodi Šipetić.

Ona dodaje da nažlost, ni jedna zemlja ne može da kaže da uvek ima sve lekove, ali da je bitno da na tržištu uvek ima paralela i da pacijenti mogu biti pokriveni sa adekvatnom terapijom.

Crte na tableti nisu uvek znak da se lek sme lomiti

Tablete koje mogu da se dele imaju jednu ili više podeonih crta, po kojima se lome ili seku. Postoje tablete koje mogu da se dele na polovine, trećine ili četvrtine.

„Linija na tableti predstavlja oznaku za deljenje tablete radi podešavanja doze ili olakšanog gutanja. Često je linija duboko utisnuta, pa se tableta može podeliti pritiskom prsta. Ako to nije slučaj, najbolje rešenje je da se tableta seče oštrim nožem na ravnoj podlozi ili pomoću sekača lekova, koji se mogu kupiti u apotekama. Ako se tableta prilikom lomljenja jako mrvi, ne treba je koristiti, već pažljivo i precizno podeliti novu tabletu“, savetuje naša sagovornica.

Međutim, ni to ponekad nije znak da lek sme da se deli, te je zato važno čitati uputstvo.

„Neke tablete imaju utisnutu liniju, kao posledicu izgleda alata na kojima proizvođač izrađuje lek, iako ne smeju da se lome i zato uvek treba proveriti da li u uputstvu piše da se lek sme deliti“, zaključuje Šipetić.

Povećana potreba za sedativima

„Tokom aktuelne epidemije korona virusa najviše su se koristili dijetetski suplementi za jačanje imuniteta, koji nisu lekovi već su deklarisani kao dodaci ishrani, a od lekova antibiotici, lekovi protiv bolova i za snižavanje temperature. Stresna situacija u kojoj se nalazimo je izazvala i povećanu potrebu za sedativima, kao i za lekovima za smanjenu produkciju želudačne kiseline”, navodi direktorka Farmaceutske komore Srbije Tatjana Šipetić. Ona naglašava da upotreba suplemenata treba da bude pod kontrolom i uz preporuku farmaceuta iz razloga što mogu izazvati različite interakcije posebno kod pacijenata koji koriste različite lekove u okviru svoje hronične terapije.