Orijent ekspres – huk istorije

Priča o Orijent ekspresu počinje ljubavnim krahom Žorža Nagelmarkersa, naslednika čuvene belgijske porodice bankara.
Kako bi preboleo neuzvraćenu ljubav odlazi na studije u Ameriku gde se ponovo zaljubljuje. Ali, ovog puta ne u ženu, već u vozove.

Oštrom oku mladog inženjera, a budućeg velikog maga evropskog turizma nije promakla inovacija njegovog američkog kolege i imenjaka Pulimana koji je uveo spavaće vagone u svet železnica.

Uvidevši da će to promeniti tok razvoja železničkog saobraćaja i olakšati duga putovanja, Nagelmarkers je čvrsto rešio da Pulimanov izum dovede na evropske pruge.

Posle finansijskih problema i mnogobrojnih peripetija osnovao je internacionalnu kompaniju koja će uspostaviti 1883. liniju Pariz-Konstatinopolj (Istanbul).

Na probnom putovanju od Pariza do Beča putnici su bili novinari koji su kasnije u svojim člancima hvalili raskošni enterijer, besprekornu uslugu i ljubaznost osoblja.

„Svetlo-bele salvete koje su somalieri umetnički i koketno presavili, rubin crveno i topaz belo vino kao i zlatne boce šampanjca zaslepljivali su oči putnika“, pisao je tada poznati novinar Henri Oper Blovič.

Sve je bilo podređeno potrebama bogate klijentele. Međutim, isprva putovanje nije bilo tako luksuzno i udobno kako ga je štampa predstavljala.

Zbog infrastrukturnih prepreka voz nije mogao da pređe zacrtanu rutu, pa su putnici bili prinuđeni da određene etape puta prevaljuju brodovima i konjskim zapregama do Kostatinopolja.

Te muke su prevaziđene izgradnjom Sirkeči stanice na Bosforu 1890. godine. A u isto vreme belgijski kralj Leopold II će pomoći Nagelmarkersu da dobije međunarodnu dozvolu kojom će mu biti omogućeno da voz prolazi granice bez carinske kontrole.

Tako se ostvario Nagelmarkersov san o „palati na šinama“ koja će u roku od 80 sati donositi zapad istoku, a istok zapadu.

Na pragu Bel epoka, kada su evropski salonski intelektualci, umetnici i diplomate pohrlili na Bliski istok, putovanje Orijent ekspresom doživeće vrtloglav uspon. Nagelmarkers će zato proširiti delatnost svoje kompanije na hotelijerstvo.

U Konstantinopolju 1894. će nići čuveni Pera palas hotel koji će biti isključivo namenjen putnicima Orijent ekspresa. Ubrzo će dobiti epitet „kraljevskog voza“.

Kralj Leopold II je za svoju ljubavnicu u ovom „kralju vozova“ obezbedio vagon, a bugarski kralj Ferdinand često je, po sopstvenoj želji, preuzimao ulogu mašinovođe kroz Bugarsku.

Ovaj pasionirani kralj-mašinovođa, čak je jednom prilikom izazvao i incident u kojem su poginula dva ložača.

Politički vrtlozi dvadesetog veka su često menjali trasu voza.

Njegovi kupei tokom Velikog rata bili su kulise kontroverznih sastanaka i špijunskih igara.

Jedan od njegovih putnika bio je britanski lovac na leptire, ustvari špijun Robert Bejden-Pouel, koji je po šarama uhvaćenih leptira obaveštavao svoju vladu o rasporedu austrougarske mornarice na dalmatinskoj obali.

Posle Prvog svetskog rata počinje zlatno doba Orijent ekspresa koje traje sve do početka Drugog svetskog rata.

Njegov huk će buditi zloduhe istorije, podsećajući Adolfa Hitlera na iznuđeno primirje koje je njegova zemlja bila prinuđena da potpiše u jednom od kupea.

Francuska će zato u istom kupeu juna 1941. kapitulirati pred nemačkim snagama.

Nakon Drugog svetskog rata ekspanzija avionskog saobraćaja baca senku na sjaj ove veličanstvene mašine.

Svedok istorije, inspiracija Agate Kristi, se lagano povlači pred naletom modernog doba.

Svoju poslednju vožnju završio je 1961. i od tada je deo izložen kao eksponat na pariskoj železničkoj stanici Gar d L’uest (Gare de l’Ouest).