Osteoporoza i tetanija – bolesti za čije lečenje i prevenciju je kalcijum ključan

Osteropoza – bolest krhkih kostiju

Osteoporoza je bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne. Do poroznosti kostiju dolazi sa smanjenjem gustine kostiju i koštanog tkiva što je u direktnoj vezi sa smanjenjem količina kalcijuma.

Krhke i porozne kosti pojačano su osetljive na različite fizičke stresove (udarce, padove). Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta starijih ljudi. Prelom kuka uzrokovan osteoporozom zahvata jednu od tri žene i jednog od pet muškaraca u dobi do 85 godina.

Najsavremenije metode lečenja osteoporoze uključuju primenu novih lekova – bisfosfonata. Oni dokazano smanjuju rizik za nastanak vertebralnih i preloma kuka. To su sada najefektniji lekovi za lečenje osteoporoze i kod žena i kod muškaraca. Jedan od preparata koji je pokazao najbolje rezultate u primeni je Bonviva (ibandronat 150mg). Ovaj preparat spada u nehormonske lekove koji se koriste u prevenciji i lečenju osteoporoze i jedinstven je među bisfosfonatima po tome što se uzima jednanput mesečno, oralno.

Bezbednost, efikasnost i tolerancija u odnosu na lek Bonviva proučavani su kroz opsežan program kliničkih ispitivanja na oko 11.000 pacijenata u periodu od tri godine. U velikim registracionim studijama, ovaj lek pokazao je snažno antifrakturno dejstvo, tj. pospešuje gustinu/čvrstinu kostiju.

Ključan je unos kalcijuma i vitamina D

Najbitniji put u sprečavanju nastanka osteoporoze je prevencija. Dovoljan unos kalcijuma i vitamina D hranom, vrlo su značajan faktor u pravovremenoj zaštiti.

Neophodno je da žene u postmenopauzi unose 1.200 mg kalcijuma i 400-800 IU vitamina D dnevno, da vežbaju jačanje muskulature i izbegavaju preteranu upotrebu duvana, unosa alkohola i kafe. Dobri izvori kalcijuma u hrani su mleko, polumasni jogurt, sir, brokoli, sok od narandže i drugi proizvodi.
Kalcijum pomaže kod i kod tetanije
Iako skoro svi elektroliti (natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor) mogu da daju slične simptome, u praksi se bolest pod imenom tetanija najčešće sreće kod sniženog nivoa kalcijuma u krvi. Tetanija može biti udružena sa hiperventilacijiom, hipoparatireoidizmom, rahitisom, uremijom i drugim stanjima.

Klinička slika tetanije

Tetanija se karakteriše mišićnim trzajevima, grčevima i karpopedalnim spazmima, naročito na gornjim ekstremitetima i šakama, zatim hiperrefleksijom, a u teškim oblicima mogu nastati i laringospazam i konvulzije. Ako su zahvaćeni i disajni mišići, može da nastupiti apneja (prestanak disanja duži od 20 sekundi).

Tetaniju prati i izmenjen senzibilitet, kao što je parestezija (izmenjeni osećaj dodira) na usnama, jeziku, prstima i stopalima, i bol u zahvaćenim mišićima.

Lečenje zavisi od uzroka. Koriguju se nivoi elektroliota koji su doveli do tetanije ili se leči osnovna bolest. Kod akutne hipokalcemije se daje kalcijum intravenski. Glavni prirodni izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi, voda, ali pri konzumiranju se mora voditi računa o nivou resorpcije kalcijuma i uticaju druge vrste hrane i lekova sa hranom i preparatima bogatim kalcijumom.