Otkrivanje neotkrivenog

U koritu reke Tise, podno Titelskog brega, blizu Titela, sahranjen je hunski kagan Atila Bič Božji zajedno sa svojim blagom. Ova priča, međutim, u bliskom je susretu s legendom i maštovitim avanturistima, lovcima na skriveno blago.
Istina je da su se sve do propasti avarskog kaganata (oko 800. g. n.e.) na ovom prostoru smenjivala tursko-mongolska plemena Huni, Avari, Protobugari, pa germanska, i, najzad, novosarmatska plemena. Sloveni se pojavljuju na prelazu iz 6. u 7. vek, a ugarska plemena dolaze krajem 9. veka. Na tlu današnjeg Titela do Velike seobe naroda, pre Rimljana, koje je u 1. veku hrišćanske ere ovamo doveo car Tiberije, živeli su Dačani, Kelti, Skordisci, Jazigi… Srbi se naseljavaju u 14. veku.
Postojanje arheoloških nalazišta brojnih kultura ukazuje na to da su ljudska naselja ovde postojala vrlo rano. Tu, neposredno uz desnu obalu Tise, naspram uvora Begeja u ovu veliku reku i nedaleko od njenog utoka u još veću, Dunav, čovek je našao najsuvlje mesto u vodoplavnoj bačkoj ravnici i sigurnost. Breg i reke su ga hranile. Reke su imale više ribe nego vode (beleže putopisci), šume divljači i drva, breg žitarica. Zato je Titel prastaro naselje, ali je njegovo staro ime ostalo do danas nepoznato. Ne zna se ni narod, ni jezik koji su mu nadenuli ime. Niko ne zna šta znači reč Titel. Malo je verovatno da se zna i šta znači reč Tisa. A, povezani su da jedno bez drugoga ne mogu.
Notar mađarskog kralja Bele zabeležio je u 12. veku da su se Mađari, kada su došli u Panonsku niziju, spuštali do Titela. Novija istorija titelske varoši započinje organizovanjem manastira i kaptola, kada su kralj Laslo Prvi i brat mu Lampreht sagradili manastir Svete Premudrosti i ovamo naselili kaluđere najstarijeg katoličkog reda sv. Avgustina. Prepozit manastira 1458. bio je Janus Panonijus, čuveni humanistički pesnik. Manastir je uživao znatan ugled i kao takav je često pominjan u poveljama ugarskih kraljeva. Po tome je najstariji pomen (za sada) imena Titela nešto posle 1077. a najkasnije 1095. godine.
U beleškama arabljanskog putopisca Idrisija, iz 12. veka, zapisano je da je Titel mesto koje cveta. Nije poznato da li su Tatari u 13. veku prekinuli procvat kada su ga opljačkali. Evlija Čelebija u svojim putopisima o Bačkoj piše 1665. da je grad osvojio Sulejman-kan 932. po Hidžri, odnosno, 1526. posle Hrista. Pri ulasku Turaka svi stanovnici su se razbežali ostavljajući u kućama pripremljene trpeze. U gradu je, međutim, ostalo nemoćnih popova, više slepih i kljastih koji su izjavili da je narod priredio gozbu njima u čast i razišao se. Povodom toga Sulejman-han je izrekao blagoslov: „Bože, daj da se blagodati ovoga grada Titela stalno uvećavaju“.
Čelebija beleži da je i onda (1665) „mesto vrlo bogato i razvijeno. Njegova klima je prijatna, a mladići i devojke u Titelu su vrlo lepi, tako da se mnogo traže“. Kao što su Mađari 1526. napustili Titel, tako su ga i Turci 1698. napustili svi do jednoga. Posle Karlovačkog mira (1699) Titel se uključuje u nove vojnoteritorijalne jedinice Austrougarske.
Najznačajnije doba novije prošlosti Titela bila je era Šajkaškog bataljona koja je trajala 110 godina. U ovom razdoblju izgrađeni su svi važniji javni objekti i Titel je postao „stolni grad“ Šajkaškog bataljona. Posle razvojačenja bataljona (1872) Titel je ušao u novu etapu ekonomskog, društvenog i političkog života. Razvija se zanatstvo, trgovina, saobraćaj… Mihajlo Krestić 1868. osniva prvu srpsku zadrugu uopšte – Titelsku zemljodelsku zadrugu. Srpska narodna škola otvorena je u Titelu 1703. U njoj je učio veliki klasicistički pesnik Lukijan Mušicki, ovde su se školovali Svetozar Miletić i ugledni srpski istoričar i general Avram Đukić. Prvu predškolsku ustanovu osnovala je 1971. titelska podružnica Južnougarskog kulturnog društva. Na prvim izborima za mađarski parlament 1873. Titel i Šajkaši su neočekivano odneli ubedljivu pobedu nad vladinim kandidatom izabravši za poslanika pesnika Lazu Kostića.
Postojeći hramovi rimokatoličke i srpske pravoslavne crkve izgrađeni su 1811. Oba su posvećena istom prazniku i imaju istu hramovnu slavu – Veliku Gospojinu. Ikonostas i zidni živopis u pravoslavnoj crkvi izradio je August Tirk – katolik, a oltarska slika i kompozicija sa predstavom sv. Ivana Nepomuka sa vedutom Titela u rimokatoličkoj crkvi dela su dvojice umetnika pravoslavaca – Dimitrija Popovića i Arse Teodorovića.