Ilustracija: WikimediaIstraživači su otkrili fosile najvećeg južnoafričkog dinosaurusa do sad — otkriće za koje kažu da menja njihovo dosadašnje razumevanje načina na koji je hod na četiri noge evoluirao u rodu koji uključuje neke od najvećih životinja koje su ikada hodale ovom planetom.
Ova novootkrivena vrsta, nazvana Ledumahadi mafube, težila je oko 12 tona i pripadnik je roda saurodomorfa, velike grupe dinosaurusa sa dugim vratovima i repovima. U vreme kada je L. mafube živela – pre oko 200 miliona godina, tokom ranog doba jure – bila je najveća životinja koja je hodala Zemljom.
U studiji koja objašnjava ovo otkriće, objavljenoj nedavno u naučnom časopisu Current Biology, istraživači tvrde da je ova vrsta hodala na četiri noge, što dovodi u pitanje trenutno shvatanje o tome kako i kada je ovo ponašanje evoluiralo u okviru pomenutog roda.
Paleontolog Džejms Kičing pronašao je prvi put fosile L. mafube još 1988. godine, nedaleko od južnoafričke granice sa Lesotom. Međutim, ove kosti bile su ostavljene na polici i zaboravljene, sve dok nisu nakon mnogo godina „ponovo otkrivene“ u kolekcijama Univerziteta u Vitvatersrandu, u Johanesburgu (Južnoafrička republika). Zaintrigirani kostima tada nepoznate vrste dinosaurusa, paleontolozi su se vratili na lokalitet 2010, a prošle godine su završili sa iskopavanjem.
U Južnom Soto jeziku, ledumahadi znači ogromni prasak groma, a mafube označava zoru, što ukazuje na relativno rani položaj ove vrste u njihovom evolutivnom razvoju. Iako je Južna Afrika poznata po ogromnim životinjama koje žive u njoj, kao što je afrički slon, većina dinosaurusa otkrivenih na ovom prostoru težila je oko pet tona, kaže koautor studije Džona Šonijer, paleonaučnik sa Vitvatersranda.
Otkriće tako velikog i teškog stvorenja, duplo većeg i težeg od pomenutog afričkog slona, pokazuje da „ne poznajemo dinosauruse iz Južne Afrike onoliko dobro koliko smo mislili“, navodi Šonijer.
Ostali istraživači saglasni su oko toga da je L. mafube bio verovatno najveća životinja ranog doba jure. Ali ovo otkriće još je značajnije jer izgleda da pokazuje da se kvadropedalizam – hodanje na četri noge – pojavio u ovom rodu dinosaurusa barem 10 miliona godina ranije nego što se mislilo, a onda nestao pre nego što se ponovo vratio.
Naime, da bi saznali da li je L. mafube hodao na dve noge, poput svojih predaka, ili na sve četiri, istraživači su razvili metod koji koristi merenja na današnjim životinjama. On je uključivao merenje debljine udova dinosaurusa ne bi li utvrdio njihovu težinu i koliko udova je bilo potrebno da bi se ona nosila.
Ovaj metod naveo je istraživače da zaključe da je L. mafube hodao na četiri noge, iako se za kasnije srodnike u okviru ove grupe zna da su hodali na dve noge pre nego što im je način hoda još jednom evoluirao u kvadropedalni.
Ovo ukazuje na to da je postojalo evolutivno „eksperimentisanje“ — neki sauropodomorfi su imali osobinu kvadropedalizma, a onda ju je grupa izgubila, zaključuje Šonijer.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
