Gejts i kolege otkrili su dvadesetak sićušnih zuba neobičnog oblika, dugih nešto manje od milimetar, za koje se ispostavilo da pripadaju novootkrivenoj vrsti ajkule. Budući da su ih ovi zubi podsetili na – kao što je gore već pomenuto – svemirske brodove iz video-igrice Galaga, naučnici su vrstu nazvali Galagadon.
Drugi deo imena – nordquistae, potiče od prezimena jedne od volonterki, Keren Nordkvist, koja je dala veliki doprinos pronalaženju ovih fosilnih ostataka.
„Fascinira me što smo uspeli da pronađemo mikroskopske zube ajkule baš pored kostiju jednog od najvećih predatora svih vremena“, navodi Gejts.
„Ovi zubi su veličine peščanog zrna. Da nema mikroskopa, verovatno bi nam promakli.“
Međutim, uprkos njihovoj sićušnosti, Gejts vidi otkriće Galagadona kao značajnu dopunu fosilne evidencije. On smatra da svaka vrsta u ekosistemu igra sporednu ulogu, pružajući podršku ostalim vrstama i držeći na okupu čitavu mrežu ekosistemskih odnosa.
„Ne postoji drugi način da razumemo šta se sve promenilo u ekosistemu tokom masovnog izumiranja na kraju doba krede a da ne poznajemo sve čudesne vrste koje su postojale pre toga.“
„Što više otkrivamo o periodu krede neposredno pred nestanak beskrilnih dinosaurusa, to neverovatniji taj svet postaje“, zaključuje Gejts.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.