Otvorena komunikacija najbolje rešenje

 Osobe koje izvrše samoubistvo ostavljaju za sobom porodicu i prijatelje neutešnim dok u zajednici podstiču na ovaj čin.

Svake godine preko 800.000 ljudi u svetu izvrši samoubistvo – 1 smrt svakih 40 sekundi. Svake godine broj izgubljenih života zbog samoubistava prevazilazi broj smrti koje su posledica ubistava i rata zajedno.

Stope samoubistva se značajno razlikuju u različitim državama. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, stope samoubistva su najviše u zemljama istočne Evrope, uključujući Litvaniju, Estoniju i Rusku Federaciju. U ovim zemljama stopa samoubistva se kreće od 45 do 75 na 100.000 stanovnika. Najniže stope samoubistva zabeležene su u mediteranskim zemljama i u dominantno katoličkim zemljama Latinske Amerike (Kolumbija, Paragvaj) i u Aziji (Filipini) i u muslimanskim zemljama (Pakistan). Ove zemlje imaju stopu samoubistva ispod 6 na 100.000 stanovnika. U razvijenim zemljama Severne Amerike, Evrope i Australoazije, stope samoubistava se nalaze između ova dva ekstrema, krećući se od 10 do 35 na 100.000. Podaci za mnoge zemlje Afrike i Južne Amerike nisu dostupni.

Samoubistva nose ogromne psihološke i socijalne posledice, kao i ekonomske troškove za društvo (gubitak produktivnosti, troškovi zdravstvene i socijalne zaštite) koji se procenjuju na milijarde dolara godišnje. Obzirom da skoro četvrtinu samoubistava čine tinejdžeri i mladi ispod 25 godina (250.000 samoubistava godišnje), samoubistva predstavljaju vodeći uzrok prerane smrti, čineći više od 20 miliona izgubljenih zdravih godina života.

Mentalni poremećaji (depresija i posledice zloupotrebe alkohola) glavni su faktor rizika za samoubistvo u Evropi i Severnoj Americi, dok je u azijskim zemljama impulsivnost. Samoubistvu doprinosi kompleks psiholoških, socijalnih, bioloških, kulturnih faktora i faktor okruženja.

Samoubistvo je potresno za porodice, prijatelje i članove zajednice koje ostavljaju za sobom osobe koje su izvršile samoubistvo. Oni mogu da dožive čitav niz emocija, od tuge, ljutnje, neverice pa do osećaja krivice. Takođe, može im se javiti osećaj da ne mogu da podele ove emocije sa bilo kim drugim. Zato je važno dopreti do onih koji su izgubili nekoga od samoubistva.

Negovanje veze sa onima koji su izgubili voljenu osobu zbog samoubistva ili koji su pokušali samoubistvo, od ključnog je značaja u prevenciji samoubistva. Oni koji su bili na ivici samoubistva mogu nam pomoći da shvatimo okolnosti koje su ih dovele do toga kao i šta ih je odvratilo od samoubilačke ideje dok osobe koje su izgubile nekog zbog samoubistva mogu podeliti svoje iskustvo o tome kako su nastavili sa svojim životom dalje nakon tog čina. Socijalna povezanost smanjuje rizik od samoubistva.

Otvorena komunikacija je od vitalnog značaja ako želimo da se borimo protiv samoubistva. U mnogim zajednicama o samoubistvo se govori u tišini ili tihim tonovima. O samoubistvu treba da se razgovara kao o bilo kojem drugom javnozdravstvenom problemu, ako želimo da rasteramo mitove o tome i smanjimo stigmu koja ga okružuje. Obezbeđivanje efikasne komunikacije sa onima koji bi mogli biti podložni samoubistvu predstavlja važan deo svake strategije prevencije samoubistva. Povlačenje samoubistva kao teme je teško, a ovakva vrsta razgovora često se izbegava. Postoje jednostavni saveti koji mogu pomoći. Većina njih se odnosi na prikazivanje saosećanja i empatije kao i slušanja na neosuđujući način.

Proaktivan pristup osobama koje su izgubile svog bližnjeg zbog samoubistva, daje pozitivne rezultate za razliku od osuđivanja. Dati priliku da razgovaraju o svom gubitku, u svoje vreme, pod sopstvenim uslovima, može biti dragocen poklon. Omogućavajući im da izraze svoj puni spektar osećanja može biti oslobađajući, ali može i da im pomogne da naprave prvi mali korak da prevaziđu svoju tugu. Pokretanje razgovora može biti teško, ali će vremenom sigurno osetiti olakšanje.

Iako je podrška prijatelja i rođaka od presudnog značaja za ljude koji mogu biti u opasnosti od samoubistva kao i za ljude koji su izgubili nekoga zbog samoubistva, to nije uvek dovoljno. Često je potrebna viša stručna pomoć i podrška donosilaca odluka u zdravstvu i drugim sektorima. Takva pomoć može imati razne oblike, i verovatno se razlikuje od zemlje do zemlje. U visoko razvijenim zemljama uključene su specijalističke ustanove za mentalno zdravlje i ustanove primarne zdravstvene zaštite koje nude kliničku negu. Može biti uključen i niz društvenih organizacija koje pružaju ambulantne i savetovališne usluge, kao što su grupe za podršku i grupe samopomoći. U zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, klinički usmerene usluge su manje dostupne, a postoji i teže oslanjanje na lokalne organizacije. Deo organizacija dopre do ugroženih pojedinaca i omogućuje im povezivanje sa odgovarajućim službama.

Iako je samoubistvo složen i multifaktorijalni fenomen, i dalje postoje napori za prevenciju samoubistva koji bi mogli da daju „univerzalni“ efekat:

Zajednice i društva koja su dobro integrisana i povezana imaju manje samoubistava;
Ograničen pristup metodama i sredstvima samoubistva (kao što su vatreno oružje ili pesticidi) smanjuje samoubistva; Obazrivo medijsko izveštavanje;
Edukacija zajednica, zdravstvenih i socijalnih radnika, kako bi bolje prepoznali osobe u riziku, podstaknuli ih da potraže pomoć i obezbedili odgovarajuću, stalnu i stručnu pomoć, može da smanji broj samoubistava kod osoba sa mentalnim bolestima;
Obezbeđenje odgovarajuće podrške osobama pogođenim gubitkom usled suicida, može da smanji njihov rizik od samoubistva.

Efektivna prevencija samoubistva podrazumeva višeslojni i međusektorski pristup samoubilačkom ponašanju u društveno-kulturnom kontekstu. LJudi koji mogu da doprinesu prevenciji samoubistva su: radnici zdravstvene i socijalne zaštite, istraživači, nastavnici, policija, novinari, verski lideri, kulturni lideri, političari i lideri zajednice, volonteri i rođaci i prijatelji pogođeni samoubilačkim ponašanjem. LJudi takođe imaju tendenciju da se otvore i barmenima, frizerima, taksistima. Ukratko, svi treba da učestvuju u prevenciji samoubistva.

Svetski dan prevencije

Svetski dan prevencije samoubistva se obeležava 10. septembra svake godine na inicijativu Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva (IASP International Association for Suicide Prevention) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na samoubistvo kao jedan od vodećih uzroka prerane smrti koji je moguće sprečiti. Širenje informacija, poboljšanje obrazovanja, edukacija, kao i smanjenje stigmatizacije, važni su zadaci u takvim naporima.

Srbija na 13. mestu u svetu

U Srbiji, stopa samoubistva je izuzetno visoka (19,5) i svrstava nas na 13. mesto u svetu. Naročito je zabrinjavajuće stanje u Vojvodini, u kojoj je stopa samoubistava u 2015. iznosila 18,9 (358 samoubistava ukupno) ali se zapaža značajan trend pada stope u poslednjih 15 godina (sa 29,6 – 2000. godine na 18,9 – 2015. godine na 100.000 stanovnika). Iako je stopa samoubistva u Vojvodini u opadanju, i dalje je visoka, jer prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2012, stopa samoubistva u Evropi iznosi 13,8 na 100.000 stanovnika. To znači da skoro svakih 19 sati jedna osoba izvrši samoubistvo u Vojvodini, što je i dalje svrstava među najkritičnije regije u svetu po pitanju samoubistva.