Ova grickalica smanjuje želju za slatkišima, a dobra je za mozak i srce

Istorijski, u ovoj grickalici su uživale drevne civilizacije, a pistaći su ušli na velika vrata i u modernu ishranu. Rutinski se dodaju u razna jela – granole, kolače, krem od pistaća, pesta i salate. Osim toga, puter i mleko od pistaća su postali popularne alternative za one koji traže opcije bez mleka. Ali da li su pistaći zaista zdravi? U ovom članku ćemo istražiti zdravstvene prednosti pistaća, prenosi zadovoljna.rs

Jedna četvrtina šoljice pistaća, a toliko i preporučuju stručnjaci, sadrži:

Kalorije: 160

Masti: 13 g (zasićene masti: 1,5 g)

Natrijum: 0 mg

Ugljeni hidrati: 8 g (vlakna: 3 g, šećer: 2 g)

Proteini: 6 g

Kalcijum: 30 mg (2%)

Gvožđe: 1,1 mg (6%)

Kalijum: 280 mg (6%)

Tiamin: 0,19 mg (15%)

Vitamin B6: 0,31 mg (20%)

Fosfor: 130 mg (10%)

Magnezijum: 30 mg (8%)

Bakar: 0,36 mg (40%)

Mangan: 0,35 mg (15%)

Studija iz 2020. godine pokazala je da je jedenje 42 grama pistaća dnevno u kombinaciji sa ishranom sa ograničenim unosom kalorija povezano sa značajno smanjenim krvnim pritiskom i telesnom težinom. Zanimljivo je da su ljudi koji su jeli pistaće, u studiji prijavili manji unos slatkiša u poređenju sa kontrolnom grupom. Takođe su prijavili manji unos dodatnih masti. Ovi rezultati sugerišu da jedenje pistaća kao deo plana za mršavljenje može poboljšati ukupan kvalitet ishrane.

Šećer u krvi

Konzumiranje pistaća takođe može imati koristi za ljude koji imaju problem sa povišenim šećerom u krvi. Sistematski pregled i meta-analiza iz 2020. otkrili su da je konzumiranje pistaća povezano sa značajnim smanjenjem šećera u krvi natašte i poboljšanjem osetljivosti na insulin.

Poboljšani profili lipida

Sistematski pregled i meta-analiza iz 2023. godine otkrili su da pistaći mogu pozitivno uticati na profile lipida (masti u krvi, poput holesterola i triglicerida) i može zaštititi od srčanih bolesti. Konkretno, otkrili su da je konzumiranje pistaća povezano sa značajnim smanjenjem ukupnog holesterola, LDL (lošeg) holesterola i triglicerida. Iako su potrebne veće studije da bi se potvrdili ovi rezultati, ovi preliminarni podaci sugerišu da bi pistaći mogle biti deo zdrave ishrane za smanjenje rizika od srčanih oboljenja.

Poboljšana funkcija mozga i raspoloženje

Pistaći takođe mogu uticati na funkciju mozga i raspoloženje. Pilot studija iz 2024. otkrila je da je jedenje pistaća povezano sa poboljšanim kognitivnim performansama i raspoloženjem kod mladih odraslih osoba sa prekomernom težinom, pored smanjenja obima struka, ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida.

Pozitivni uticaj na creva

Konačno, jedenje pistaća može pozitivno uticati na mikrobiotu creva. Studija iz 2014. je pokazala da su ljudi koji su jeli 85 grama pistaća dnevno tokom 18 dana imali povećanje korisnih bakterija u crevima u poređenju sa onima koji su jeli bademe tokom studije. Smatra se da pistaći imaju prebiotički efekat na mikrobiotu creva. Prebiotici su supstance koje podstiču rast dobrih crevnih mikroba. Svi bismo mogli imati koristi od dodatih prebiotika kako bismo podržali zdravu mikrobiotu creva, a pistaći bi mogli biti savršen način da ih dobijemo, piše Eat This, Not That.