„Ova knjiga ne valja – bacite je“: Poskupljenje udžbenika bilo problem i pre sto godina

Poskupelo je sve pa i knjige – kaže početak vesti iz 1922. Gledajući godinu, mnogi bi rekli da je greška u broju. Nije reč o romanima i literaturi „za u slobodno vreme“. I tada je poskupljivalo ono najunosnije – ono obavezno, bez čega se ne može. Nisu ni tada poskupele samo srednjoškolske, razume se, već i knjige za osnovne škole.

Dobra strana stare priče, u kojoj nije bilo novih izdanja iz godine u godinu, pružala je mogućnost da se knjige kupuju po jeftinijim cenama u antikvarnicama, te da se nasleđuju od starijih ukućana. Ove prilike tada su uklonjene kao opcije, jer su nastavnici radili po modelu koji postoji i danas – svaki od njih mogao je da bira po kom će udžbeniku, autoru, izdanju raditi.

Široka lepeza novih udžbenika dovela je do nagomilavanja knjga, jer su nastavnici individualno odlučivali po kojim će knjigama raditi. Nastala je i muka za mnoge, pošto su učitelji i nastavnici tražili samo poslednja izdanja.

To je značilo da nema više knjiga od braće i sestara i jeftinih prođi „iz druge ruke“.na, list Vreme preneo je i priču siromašnog roditelja koji je imao troje dece u osnovnoj školi. Njegova ćerka čuvala je knjige iz trećeg razreda da bi ih nasledio njen mlađi brat. Kada je u školi pokazao nasleđene knjige učitelju, dobio je odgovor da se prihvataju samo poslednja izdanja.

Ovo pravilo važilo je čak i onda kada među izdanjima nije bilo gotovo nikakvih razlika. Tako je i nasleđena Srpska čitanka (Lj. Protić i V. Stojanović) bila odbačena, iako se roditelj na to pobunio. Odgovor nastavnika univerzalno je glasio da je to njegovo nastavničko pravo – da bira po kojim će knjigama raditi.

Začaran stogodišnji krug glasi isto: nova godina, nove knjige; stare baci, cenu digni. Pitali su se roditelji i tada šta će biti sa onima koji imaju više dece školskog uzrasta i ne mogu ovo da priušte, ali ni 1922. vest nije odgovorila na to ključno – kako?

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.