Ovaj mali gradić u našem komšiluku leži na čak devet reka

Sanski Most, koji su u bivšoj državi zvali i Gradom cveća zbog lepih i dobro održavanih zelenih površina, i danas se ponosi mostom, džamijom sa četiri minareta i „malom Venecijom“, na koju taj deo grada podseća, prenosi punkufer.hr.

Grad na vodi je dobio ime po svojoj najvećoj reci Sani, a ime potiče od latinskog Aqua sanus, što znači – zdrava voda. Naime, ovaj kraj obiluje izvorima lekovite vode, a njene blagodeti u kupatilima su koristili svi koji su prošli kroz istoriju – Grci, Rimljani, Turci.

Sanski kraj je bio naseljen mnogo pre njih, a na tom području su pronađeni praistorijski ostaci. Pretpostavlja se da je ovde živelo i ilirsko pleme Mezeji, u naselju Mren, koje je bilo pristanište u 9. veku, a na obali Sane, tvrde istoričari, postojao je i ilirski rudarski centar. Najstariji pisani pomen ove oblasti nalazimo u povelji ugarsko-hrvatskog kralja Bele IV od 1244. godine.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ッ ッ (@sanskimost)

Danas je centar banjskog turizma u Sanskoj Ilidži, koja svojim posetiocima pored radioaktivne vode i čudotvornog blata nudi nezaboravno gostoprimstvo. Okolina Sanskog Mosta je netaknut prirodni hram sa neverovatnim spomenicima kraša i tek ponekim ljudskim tragovima, poput ostataka tvrđave Kamengrad iz 14. veka, smeštene na 500 metara visokoj litici iznad mesta koje je po njoj nazvano.

Na sanskom području postoji nekoliko kraških izvora reka – Saničko vrelo, Dabarsko vrelo i izvor Zdena, pećine i vodopadi vredni posete i divljenja. Hrustovačka pećina je poznata po raskošnom pećinskom nakitu, a pećina Dabar, u koju se ulazi tik uz izvor istoimene reke, još uvek je prilično neistražena, iako na samom početku očarava posetioce svojim pećinskim jezerom.

Impresivni vodopad reke Blihe, između sela Gornji Kamengrad i Fajtovci, 15-ak kilometara od Sanskog Mosta, pada preko 56 metara visoke stene sa impresivnom slikom i zaglušujućom bukom.

Izvori i reke sanskog kraja žive u njegovim pričama i legendama, a među najlepšima je ona najtužnija, o dve sestre – Blihi i Zdeni. Iako se detalji ponekad razlikuju, tako da je u nekim verzijama kuga našla svoje mesto, a u drugim blago, nesrećan završetak je u svima isti. Da bi izbegli brak koji im se spremao protiv njihove volje, dve lepe sestre su se bacile sa planine, a na mestu gde su pale stvorile su se dve gorske suze. Od njih su potekli Bliha i Zdena, piše punkufer.hr.