Ovaj mlečni proizvod dobar je za srce, a može da smanji i holesterol

Neki stručnjaci veruju da molekularna struktura sira i njegove jedinstvene komponente znače da on zaista može biti koristan za zdravlje. Istraživanja čak sugerišu da sir ima pozitivan efekat na srce, creva i kognitivno zdravlje i može da zaštiti od dijabetesa tipa 2, piše Dejli mejl.

Jedno od najnovijih istraživanja, objavljeno u časopisu Nutrients, otkrilo je da je redovno jedenje sira povezano sa boljim zdravljem mozga kod starijih ljudi.

Naučnici u Japanu analizirali su ishranu više od 1.500 ljudi starijih od 65 godina. Oni koji su prijavili da redovno jedu sir (bilo koju količinu, jednom nedeljno do svakog dana) postigli su bolji rezultat na kognitivnim testovima i imali su manji rizik od demencije u poređenju sa onima koji ga uopšte nisu konzumirali.

Drugo istraživanje, predstavljeno na konferenciji Američkog udruženja dijetetičara u julu ove godine, sugeriše da probiotik Lactobacillus rhamnosus GG, koji se nalazi u parmezanu i jogurtu, poboljšava pamćenje i funkciju mozga kod starijih ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem, što je preteča demencije.

Smatra se da je probiotik – koji se davao u obliku napitka – rebalansirao mikrobiom creva, bakterije, gljivice i viruse koji žive u digestivnom traktu i, zauzvrat, uticao na funkciju mozga.

Kako objašnjava Džejms Gudvin, profesor fiziologije starenja na Univerzitetu Lafboro u Velikoj Britaniji, ovi crevni mikrobi stimulišu imune ćelije koje šalju poruke preko nerava u mozak.

Sir, ali i drugi mlečni proizvodi, kao što su mleko i jogurt, pomažu u održavanju raznovrsnosti mikrobioma jer sadrže veliki broj „dobrih“ bakterija, s tim što nepasterizovani sir, kao i većina plavih sireva, sadrži veći broj bakterija.

Zdravlje srca i sir

Kada je u pitanju zdravlje srca, uprkos dugogodišnjim strahovima da zasićene masti u siru povećavaju nivo LDL (ili „lošeg“) holesterola u našoj krvi, nedavna istraživanja pokazuju suprotno.

Godine 2018, dr Emma Fenej, docent na Institutu za hranu i zdravlje na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, vodila je šestonedeljno ispitivanje u kom su 164 osobe starije od 50 godina sa blago povišenim nivoom holesterola podeljene u tri grupe i dobile su 42 g mlečne masti.

Jedna grupa ga je dobila u obliku 120 g zrelog čedara. Drugi u kombinaciji putera i čedara sa smanjenim sadržajem masti, dok ga je treća grupa dobila u obliku odvojenih komponenti koje imitiraju sir (maslac, dodatak kalcijuma i prah kalcijum kazeinata, sličan proteinu koji se nalazi u siru).

Istraživanje, objavljena u American Journal of Clinical Nutrition, otkrila je da je grupa koja je konzumirala punomasni sir imala veće smanjenje ukupnog holesterola i LDL holesterola od druge dve grupe.

Dr Fenej veruje da je ključ matrica sira i način na koji se mast drži u njegovoj strukturi.

Teoriju da kalcijum smanjuje apsorpciju masti potkrepila je naknadno istraživanje koju je vodio dr Fenej, a koja je objavljena u European Journal of Nutrition ranije ove godine.

Jedno od objašnjenja, prema dr Oliveru Gutmanu, konsultantu kardiologu u bolnici St Bartolomej i Velington u Londonu, jeste da komponente sira poznate kao sfingolipidi mogu da smanje unos holesterola iz creva.

Postoji teorija da se od sira dobija mnogo dobrih stvari, poput korisnih mikroba i hranljivih materija, ali i da možda sam sir inhibira unos njegovih nezdravih elemenata, kaže dr Gutman.

Da li je topljeni sir gori?

Dr Fenej trenutno vodi istraživanje koje ispituje da li promena strukture sira topljenjem utiče na njegove zdravstvene efekte. Smatra se da kada se sir zagreje, kapljice masti se spajaju i stvaraju veće nakupine masti koje mogu olakšati pristup našim enzimima.

Ali dok su neki stručnjaci fokusirani na matricu sira, drugi sugerišu da jedna od komponenti, zasićena mast koja dolazi iz mlečnih proizvoda, može sama po sebi biti korisna, pa čak i zaštitna protiv dijabetesa tipa 2.

Stručnjaci se slažu da je 30 do 40 g dnevno dobro za vas. Naravno, ne treba preterivati jer je sir energetski bogata namirnica bogata soli.