Ovaj virus bi mogao da bude okidač za multiplu sklerozu: Sada naučnici znaju nešto više o tome

Naučnici već neko vreme sumnjaju da bi Epšajn-Bar virus (EBV), jedan od najčešćih virusa među ljudima, mogao da bude okidač za multiplu sklerozu, autoimunu bolest koja pogađa oko 36 ljudi na 100.000 ljudi širom sveta.

Međutim, još nisu uspeli da razjasne kako virus, koji se inače smatvirura uzročnikom mononukleoze, u nekim slučajevima – pa samim tim ne i kod svih zaraženih  – stimuliše ljudski imuni sistem da napadne sopstveno tkivo godinama nakon infekcija. Ali naučnici sa Univerziteta Teksasu su možda uspeli u tome.

Greška imunološkog sistema

Kod multiple skleroze, imuni sistem greškom napada mijelin, zaštitni omotač koji pokriva nervna vlakna u mozgu i kičmenoj moždini.

Neka dosadašnja istraživanja sugerišu da se to dešava zbog molekularne mimikrije: proteini virusa su slični proteinima u mijelinu, tako da imuni sistem počinje da prepoznaje sopstvene proteine tela kao strane i počinje da ih napada.

Napad imunog sistema pokreću antitela koja proizvode B-ćelije, vrsta leukocita ili belih krvnih zrnaca.

Zbog ‘zbrkanog’ odbrambenog sistema, greškom se vezuju za prirodne molekule i tako ih označavaju za uništenje. Ovo je samo deo procesa, jer T-ćelije, druga vrsta belih krvnih zrnaca, takođe učestvuju u odbrani.

One prepoznaju alarmne signale koje šalju zaražene ćelije. Ovo se dešava u obliku antigena, posebnih proteinskih fragmenata koji se pojavljuju na površini zaraženih ćelija. Imuni sistem zatim proizvodi armiju klonova T-ćelija koji su specifični za određeni antigen.

T ćelije i virus

Da bi bolje razumeli ulogu T-ćelija, naučnici su pratili ‘ponašanje’ T-ćelija u uzorcima krvi i cerebrospinalne tečnosti od osam ljudi sa ranim simptomima multiple skleroze.

Ono što je uočeno je zatim upoređeno sa načinom na koji T-ćelije reaguju na laboratorijski uzgojene ćelije inficirane Epštajn-Bar virusom ili nekim uobičajenijim virusom, npimer virus gripa.
Pokazalo se da je samo 13 odsto T-ćelija u uzorcima krvi pacijenata imalo receptore za prepoznavanje ćelija inficiranih EBV-om, a samo četiri odsto je prepoznalo antigene gripa.

Slika je bila potpuno drugačija kada se ovi brojevi uporede sa onima u CSF. Tamo je broj T-ćelija koje su prepoznale ćelije inficirane EBV-om bukvalno ‘eksplodirao’. Bilo ih je čak 47 odsto.

„Najverovatnije, T-ćelije, koje su prisutne u likvoru u najranijim fazama multiple skleroze, igraju važniju ulogu u nastanku bolesti. One ili doprinose nastanku bolesti ili je čak uzrokuju“, komentariše neurolog Džon Vilijam Lindzi, jedan od autora studije.

Zanimljivo je da multipla skleroza nije jedina ‘odložena’ bolest sa kojom je povezan Epštajn-Bar virus. Isti agens se okrivljuje i u slučaju sindroma hroničnog umora ili mijalgični encefalomijelitis.