Primetićete da je dosta stvari drugačije u Norveškoj nego u našim školama. Da li biste mogli da se naviknete na takav sistem?
Majka koja se sa porodicom preselila u Norvešku opisala je svoje iskustvo za portal Zelena učionica.com.
„Pre nekoliko meseci smo se preselili u Norvešku. Imamo ćerku koja je tek napunila 6 godina, pa smo zakonski bili obavezni da je upišemo u osnovnu školu. Tada deca kreću u školu u Norveškoj, bez obzira da li su rođena u januaru ili decembra“.
Ubrzo po dolasku u Norvešku, otišli su na prvi razgovor u školu. Inače su hteli da devojčica prvo ide u vrtiić, ali to nije bila opcija jer je morala da krene u školu.
„Rekli su nam da će nam se javiti narednih dana, jer moraju da se spremaju za nju jer ne zna jezik. Nije bilo uslova za upis, razgovor sa detetom ili bilo koji drugi pregled. Posle 10 dana su zvali i rekli da sutra dovedemo dete u školu. Prvog dana je ostala u školi kratko i rekla je da joj se svidelo.
Sutradan je ostala ceo čas, odnosno nešto više od četiri sata. Tada je bila u produženom boravku. Prvog dana je imala tri časa, koji traju po sat i dva odmora – jedan duži, drugi kraći.
Uče norveški, engleski, matematiku, domaću ekonomiju, a imaju i fizičko vaspitanje. Kada pitam ćerku šta su radili i kako je bila u školi, ona mi skoro uvek kaže da su se igrali.
Ovako uče – kroz igru.
Oni ne moraju da sede za stolom tokom časa, već sede na podu i mogu slobodno da se kreću. Često prave stvari od papira, gline, perli, žice… U toku dana uvek izađu napolje, ponekad i tri puta, i u pauzi i za vreme ručka.
Za stolovima sedi 4 dece i svakih nekoliko nedelja se pravi potpuni premeštaj, na taj način se sprečava formiranje grupa. Svi se druže sa svima. Petkom, pred kraj nastave, obično je školska zabava.
Šta imaju za ručak? Šta donosu od kuće. Obrok je vrlo jednostavan: parče hleba sa džemom, ostaci od večere, voće…
Tekst u celosti čitajte na portalu Zelenaucionica.com.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.