Ovu hranu treba da jedemo ako želimo da doživimo stotu

Više kao način ishrane, nego dijeta sa ograničenim unosom kalorija, mediteranski režim naglašava da je neophodno konzumirati dosta povrća, voća, orašastih plodova, mahunarki, semena i ribe, uz dosta maslinovog ulja, umerenu količinu mlečne hrane i malu količinu crvenog mesa. Mediteranski obrazac ishrane fokusira se na uživanje u hrani i piću sa voljenima, a uz se podrazumeva da su ljudi fizički aktivni i uvek umereni u svemu.

Dijetetičarka Dženifer Šajnman kaže da bi trebalo da smanjimo potrošnju ultra-prerađene hrane ako želimo da imamo dug i zdrav život.

„Treba ograničiti ultra-prerađenu i bezvrednu hranu, posebno visoko rafinisane žitarice i one sa dodatkom šećera. Ove namirnice imaju malu ili nikakvu nutritivnu vrednost, ali su ukusne, pa im je teško odoleti“, rekla je ona.

Primeri takve hrane su čips, slatkiši, bombone i gazirana pića.

„Ultra obrađena hrana sadrži aditive, veštačke arome, boje, zaslađivače i konzervanse. Postoje dokazi da je konzumiranje četiri porcije ultra prerađene hrane dnevno povezano sa 62% povećanim rizikom od smrtnosti od svih uzroka“, dodala je dijetetičarka Keri Hokins.

Hokins dodaje da ultra-obrađena hrana obično ima visok sadržaj natrijuma i zasićenih masti, dok na trpezu donosi malu nutritivnu vrednost.

„Ova hrana nema hranljive materije, doprinosi upali, visokom šećeru u krvi i može dovesti do povećanja telesne težine“, primećuje dijetetičarka Ela Davar.

Pored ultra-prerađene hrane, važno je kloniti se alkohola, koji je povezan sa povećanim rizikom od mnogih vrsta raka. Pored toga, bilo je više dokaza koji povezuju alkohol sa visokom stopom moždanog udara, aneurizme i srčanog udara.