Ovu hranu treba da jedemo za zdravlje mozga: Ne može da se zameni dodacima ishrani

Objavljena 2018. godine i finansirana od strane Nacionalnog instituta za starenje, ova studija je ispitala obrasce ishrane više od 900 starijih odraslih koji žive u oblasti Čikaga. Otkriveno je da oni koji svakodnevno jedu zelenilo, uključujući spanać, kelj i salate, imaju mozak oko jedanaest godina mlađi od svojih vršnjaka koji ne konzumiraju zelenilo.

„Samo dodajte zelenilo“, zaključuje jedan od vođa studije u vezi sa promenama u ishrani koje mogu doprineti prevenciji neurodegenerativnih bolesti.

„Dodajte dve porcije zelenila u svoju ishranu. Čineći to, značajno ste smanjili zapaljenje, oksidaciju, poremećaj regulacije glukoze (neravnoteža šećera u krvi) i lipida, što su sve karakteristike mnogih bolesti povezanih sa starenjem“, rekao je Din Šerzi za Business Insider.

Šerzi zna da je primamljivo posegnuti za novim napitkom koji se brzo popravlja i koji obećava poboljšanje zdravlja mozga, poput pilule dijetetskog suplementa ili novog smuti praha. Ali ono što je otkrio, nakon decenija istraživanja, jeste da su neki od „najdubljih“ načina na koje možemo uticati na naše kognitivno zdravlje najstariji. Naša žeđ za novitetom možda nas vodi u pogrešnom pravcu, daleko od uvida u zaista fenomenalna hemijska svojstva zelenila.

Kada jedemo zelene biljke, konzumiramo molekul zelenog pigmenta koji se zove hlorofil, koji pomaže biljkama u fotosintezi—hvatajući sunčevu svetlost i pretvarajući je u energiju za rast.

I ispostavilo se da su ti zeleni molekuli hlorofila prepuni bogatih količina hranljivih materija, uključujući gvožđe, magnezijum i azot — sastojaka koji su od suštinskog značaja za život, bilo da je u pitanju biljka ili osoba.

„Hlorofil sam po sebi možda nije toliko koristan, jer ne postoje čvrsta istraživanja koja bi podržala suplementaciju hlorofila“, rekao je za Business Insider Troj Magnej, vanredni profesor fokusiran na biljnu optiku na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu, te dodao:

„Umesto toga, hemijski ‘građevni blokovi’ molekula hlorofila u zelenilu koje jedemo verovatno nam pomažu da napredujemo. Stvari kao što su gvožđe i magnezijum i azot i ovi hranljivi sastojci su svi neophodni za hlorofil“.

Magnezijum je neophodan element za naše mišiće, nerve, kosti i šećer u krvi, a otprilike polovina nas ga ne dobija dovoljno, prema pregledu objavljenom u akademskom časopisu The Journal of the American Osteopathic Association.

Gvožđe igra ključnu ulogu u transportu svežeg kiseonika kroz naše telo, dok nam azot pomaže da rastemo i održava naš mozak i imuni sistem jakima.

Ljudi koji jedu više lisnatog povrća takođe dobijaju pristojne količine drugih hranljivih materija, uključujući vitamin K, folat, lutein i beta-karoten.

Stručnjaci smatraju da ovi hranljivi sastojci – svi prisutni zahvaljujući svetlim pigmentima u listovima – mogu da rade zajedno sinergijski na načine koji može zaštititi naš mozak.