Pakistan: Pešavar, grad na granici

Autobus je bio pristojan, drumovi takođe, šta je više putnik može poželeti? Pešavar je glavni grad severozapadne granične provincije i planinskih oblasti prema Avganistanu. NJegovo ime to i znači – „grad na granici“. U drevna vremena bio je poznat kao Purušapura – „grad cveća“ i jedno je od najstarijih naselja u ovom delu sveta.

Odvajkada je bio veliki trgovački centar jer se nalazio na takozvanom „Putu svile“, razgranatoj mreži trgovačkih puteva koji su spajali grad Čangan, današnji Šian, dugogodišnju prestonicu Kine, sa Bliskim Istokom i Mediteranom, mreži koja se protezala i granala preko 8000 kilometara kopnom i morima. Pošto smo se odmorili u hotelu i nešto pojeli, pošli smo u popodnevnu šetnju gradom koja je uključivala i posetu omanjem Nacionalnom muzeju.

Koliko god da sam se trudio da na internetu pronađem informacije i fotografije eksponata izloženih u njemu, nisam u tome uspeo, saznao sam samo godinu osnivanja i to da je otvoren u kući bogate trgovačke porodice. Do dana kada pišem ove retke, nema na internetu mnogo više podataka o blagu koje se u njemu čuva.

Možda je tako i bolje, jer prašnjava unutrašnjost zdanja u svojim vitrinama ima verovatno najstarije sačuvane Budine statue, bolje rečeno glave, iz III veka pre nove ere! Gospodar Buda je branio svojim sledbenicima da poštuju idole, u njegovim svetim knjigama jasno je zapisano da ne dozvoljava nikakvo idolopoklonstvo i zabranjuje uzdizanje ličnog kulta i njemu posvećenih statua.

Ali to niko nije mogao zabraniti Grcima, koji nisu ni pripadali budističkoj pastvi. Mnogi Aleksandrovi vojnici nisu nikada pošli kući, već su ostali da žive u nakratko osvojenim i helenizovanim teritorijama, deleći svoju, sa kulturama lokalnih naroda. Svakako su se susreli sa predanjima o gospodaru Budi koja su tada bila jasna i živa, te su po svojim običajima rešili da ga u kamenu ovekoveče.

Možemo tvrditi da su upravo Grci prvi počeli stvarati Budine statue, jer u Pešavaru postoji dokaz! Pet glava od kamena koje jasno prikazuju kako se lik Gospodara Bude menjao kroz vekove. Najstarija glava iz III veka pre nove ere je tipično evropsko-mediteranskog lika, visokih jagodica, čvrste kockaste vilice, a frizura je grčki klasik – takozvani Praksitelovi uvojci.

Samo su oči malo zakošene i ušne rese nešto duže, to je sve od azijskog uticaja na kameni lik. Sledeća statua je iz I veka pre nove ere, oči na njoj su potpuno kose i ušne rese još duže, ali se nazire Evropa kroz oblik lica i blago zakovrdžanu kosu. Treća i ostale figure su nekoliko vekova „mlađe“ i već potpuno slične statuama koje možemo videti širom budističkog sveta. Trouglasto, mirno lice, sklopljene u meditaciji kose oči i bodljikava – „školjka“ frizura. Izašao sam potpuno očaran iz muzeja koji je u osnovi bio kao poveći stan na dva nivoa, tek kasnije shvativši da sam video nešto potpuno jedinstveno, što se može nazvati stvaranjem azijske, odnosno budističke istorije umetnosti…

Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreatora dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel