Ako u Somboru ili širom Vojvodine, bolje rečeno Podunavlja, u mesari ili samoposluzi osoba ispred vas traži cubok, nemojte zaključivati da je reč o pukom siromahu koji želi da skuva paprikaš. Cena kilograma cuboka je oko 150 dinara, a uz svinjske nogice, rep, uši, može da se doda krompir, po volji junetina. Cubok paprikaš nađe se na trpezi i dobrostojećih građana, koji, pre svega, vole da glabaju, glođu kosti i tetive, a ta „zabava“ zna da potraje. Cubok se kuva i između mnogih „ića i pića“, promene radi. Kao i za druge paprikaše, preporučuje se kuvanje u kotliću, veće količine u kazanu. Na pitanje u čemu je tajna kotlića, dobijam „pesnički“ odgovor – vatra ga mije sa svih strana. Treba ložiti drva, bolja su od plina.
Nema mesta u opštini Sombor koje neku svetkovinu ne obeleži i paprikašem. Stapar se, na primer, pročuo po ovčijem paprikašu, koji kao „šimi cipele i plavo odelo nikad ne izlazi iz mode“. U Svetozaru Miletiću za dan sela kuvaju juneći paprikaš. U Bezdanu i Bačkom Monoštoru, selima blizu Dunava i niza drugih vodotokova, na prvom mestu je riblji paprikaš, ali kuva se i juneći, pileći, jagnjeći, ređe svinjski, od mesa divljači, posebno je dobar srneći. U posebne poslastice spada i paprikaš od starih petlova ili koka, „prste da poližeš“. Paprikaši svuda dobro prijaju, a najviše na vikendicama – Somborci ih imaju blizu grada, pored kanala, u Bezdanu i Bačkom Monoštoru, u Apatinu, duž Dunava. A naći vikendicu bez kotlića – bilo bi senzacionalno otkriće, za rubriku „verovali ili ne“.
Riba je nekad bila jeftinija od piletine, sada je za trećinu skuplja, bila je „narodna hrana“. Kad se meso kupovalo jednom nedeljno, riba je bila čest izbor. Sada se često kuva, a ritual se preselio i na javna mesta, organizuju se takmičenja. Po brojnosti u ovoj bačkoj opštini prednjači grad, trećeg vikenda juna u Somboru, na centralnom trgu okupi se više hiljada građana, a riba se kuva u više od 300 kotlića. Mnogi se i takmiče. Minulog leta pobedio je Marin Kovač iz Bačkog Monoštora, iz sela u kojem je „gotovo svaki kuvar paprikaša svetski prvak“. Kovač za Danas kaže da za pet osoba treba dva kilograma ribe, 300 grama luka, što sitnije isečenog, 3,2 litra vode, deci paradajza. Kad provri, dodati so, papriku, Marin koristi i vegetu. E, sad, ko to dobro „umeša“ – više će uživati.
A kad je reč o uživanju – neke Somborce jednostavno ne razumem. Onomad, tri kotlića sa ribom, ljut, umeren i blag. Kombinovao sam umeren i blag, bilo mi je jako ljuto. Drugari Šaca i Pišta uživaju u ljutom, jako. Na čelu znoj, kapljice veće od graška, ali uživaju. Kolege iz Šibenika jednom smo častili ribljim paprikašem – zahvalili su se, pošto ne mogu da uključe škrge – prešli su na roštilj. Gledao sam deku i baku kako pauziraju dok dvogodišnja unuka nije završila ručak, ribu. Kost je nije povredila. Mnogo je događaja uz kotlić, pre svega zbog pića. Drugar, na primer, na kraju kuvanja zapeo za nogare, prosuo paprikaš, srećom imao rezerve ribe, pa pristavio novi. Rođak mi govori o svojim iskustvima – treba biti oprezan sa flašom kada se kuva juneći paprikaš. Dva sata mogu da budu veoma dugi…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
