Paradoksalna teorija promene

Paradoksalna teorija promene je važan konstituent teorije Geštalt terapije. Koncipirao ju je Arnold Rej Beiser, psihijatar i psihoterapeut koji je svoju edukaciju iz Geštalt terapije sticao na radionicama koje su vodili Fric Perls, psihijatar, psihoanalitičar i jedan od osnivača Geštalt terapije i Džejms Simkin, klinički psiholog i geštalt terapeut.

U svojoj autobiografiji, Perls se osvrće na Bejserov teorijski doprinos Geštalt terapiji i njegov rad naziva klasikom, “po stilu i po sadržaju”. Obraća mu se lično, kaže mu da je napisao odličan rad i da jako malo ljudi razume paradoks promene.

Navodi da se poznaju dugi niz godina, da zna da se vole, a ipak, jedva da su ikada oslobođeni samosvesti kada se sretnu.

Odaje mu priznanje da je imao bolji uvid od njega u odnosu na vremena koja se rapidno menjaju, a da je on (Perls) često mislio da nije priznat zato što je „dvadeset godina ispred svog vremena“ i zahvaljuje mu za njegovo razumevanje, verovanje i hrabrost.

Promena ne nastaje putem prinudnog pokušaja, vlastitog ili od strane druge osobe, da se neko promeni, već nastupa onda kada osoba da sebi vremena i učini napor da bude ono što jeste – da bude u potpunosti investirana u svoju aktuelnu poziciju, kaže Beiser i dodaje da odbijajući ulogu „vršioca“ promene, mi činimo smisaonu i mirnu promenu mogućom.

Promena nastaje kada osoba bar na trenutak napusti ono što bi htela da bude i pokuša da bude ono što jeste. Premisa je da osoba mora stajati u jednom mestu kako bi imala čvrstu osnovu da krene i da je teško ili nemoguće da krene bez te osnove, objašnjava Beiser i citira Marsela Prusta: „Da bismo izlečili patnju, moramo je u potpunosti iskusiti“.

Prezentujući paradoksalnu teoriju promene Beiser navodi da je Fric Perls bio beskompromisan u svom radu i da je najveći deo svog profesionalnog života, skoro pola veka, bio u konfliktu sa establišmentima u psihijatriji i psihologiji.

Nakon perioda konflikta, usledio je period kada Perls i Geštalt terapija pronalaze harmoniju sa velikim delom teorije o mentalnom zdravlju i profesionalnom praksom.

Beiser kaže da se ta promena nije dogodila zato što je Perls modifikovao svoju poziciju, već zato što su se trendovi i koncepti polja približili njemu i njegovom radu.

Beiser kaže da Perlsov konflikt sa tadašnjim ustrojstvom sadrži seme njegove teorije promene koju on nije eksplicitno opisao, ali da je ona temelj velikog dela njegovog rada i sadržana je u praksi Geštalt terapije.

Beiser naziva ovu teoriju paradoksalnom teorijom promene i sažima je u jednu rečenicu: “Promena nastaje onda kada osoba postane ono što jeste, a ne kada pokušava da bude ono što nije”.

Autorka je psihoterapeut, klinički psiholog i geštalt terapeut

Više Kristininih tekstova pročitajte na njenom portalu Gestalt.org.rs.